ПРОМОЦИЈА КЊИГА – МЕД С ОРАСЕ – Живојин Манојловић

Snimio Slaviša Paunković

АУДИО – “МЕД С ОРАСЕ” Поезија и музика

Snimio Ljubodrag Obradović

У четвртак, 28. 9.2023. године у 19:00 сати у Белој сали Културног центра Крушевац, одржана је промоција књиге Живојина Манојловића МЕД С ОРАСЕ. Издавач књиге је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. У промоцији књиге су учествовали: Јелена Ђорђевић – водитељ, Живојин Манојловић -аутор, Љубодраг Обрадовић – издавач, Слађана Бундало – Рецензент, Владица Радојевић – професор књижевности, Лидија Ужаревић – уредник КЦК, Миљана Миладиновић – ћерка и рецитатор, а за музички тренутак били су задужени: Владица Радојевић – гитара и вокал, Бојан Манојловић – гитара и вокал и Миљана Миладиновић. Маркентишка подршка Декине унуке: Анка Миладиновић и Мила Манојловић. Видео су снимили Славиша Паунковић и Љубодраг Обрадовић, а фотографије за сајт www.poezija.rs Ђурђија Обрадовић.

Свако пише о својим визијама живота, – Љубодраг Обрадовић илити “Свака птица пева својим гласом” – Латинка Ђорђевић

Лепо је бити писац нове поетске књиге. Увек је то изазов који натера душу да устрепери као млади пред први љубавни сусрет.

А лепо је бити и издавач сваке нове књиге, посебно књиге поезије, у којој се збирају сва надања и очекивања писца. А кад књига прокључа од „носталгичне, љубавне и еротске поезије“ онда је тај осећај задовољстава тим већи.

Књига која је сад пред Вама и нама, мене је одушевила, једноставношћу, јасноћом скривених жеља и извесношћу да се никад остварити неће све оно што потајно желимо. И не бих више да се мешам у процене и оцене рецензента књиге Слађане Бундало. О томе ћете чути свакако више и потпуније од ње саме. Ја ћу само цитирати Латинку Ђорђевић, која није присутна овде вечерас, а сложила се да цитирам извод из њеног хвалоспева: „СВАКА ПТИЦА ПЕВА СВОЈИМ ГЛАСОМ“.

„Песник, репортер, инжињер, (ја бих додао и фотограф) уважени пријатељ Живојин Манојловић, пише носталгичну, љубавну и еротску поезију. Његову поезију публика и критика са позорношћу поздравља. “МЕД С ОРАСЕ” нова, четврта по реду књига песника Живојина Манојловића је несвакидашње дело о животу који кипти, који буја, који надире као наплавни талас. Све оно битно и животно, или још боље, дубоко проживљено нашло је овде своје место.

У овим песмама видимо себе, свој народ, комшије, рођаке, свој сокак. Блискост мушкарца и жене, нежност и страст. Песме су о обичним људима, њиховим животним догодовштинама којима се смејемо, а понекад и растужимо над њиховим судбинама. Садржај песама је у супротности сензационализму којим смо преплављени а који је веома кратког века. Језик у овим песмама је изворни, народски, сочан, скреће пажњу на један посебан жанр.“
„…ЉУБИМ СРЦЕМ
КАД СЕ ОТКУЦАЈИ
НЕ БУДЕ… Ж.М“
А сад, остављајући Живојину да се и сам захвали свима заслужнима за издавање ове књиге и учесницима промоције, пре него изговорим једну кратку песму из ове еротске медовине „С ОРАСЕ“, да Вам кажем кратко из Импресума књиге ко је дао свој допринос да овако добра књига угледа светло дана.

Дакле: Највише задовољства је имао сам аутор Живојин Манојловић пишући
књигу „МЕД С ОРАСЕ“.

ИЗДАВАЧ је било Удружење песника Србије-Поезија СРБ, Крушевац, Цара
Лазара 142. ЗА ИЗДАВАЧА сам подписао ја: Љубодраг Обрадовић.

ИДЕЈНА САВЕТНИЦА, СПИСАТЕЉИЦА РЕЦЕНЗИЈЕ ***НЕЖНИ СТАНАР СРЦА*** била је Слађана Бундало.

ПОСЕБНА САРАДНИЦА У РЕАЛИЗАЦИЈИ И ХВАЛОСПЕВУ “СВАКА ПТИЦА ПЕВА СВОЈИМ ГЛАСОМ” била је Латинка Ђорђевић.

На ЛЕКТУРИ сам радио опет ја: Љубодраг Обрадовић.

ДИЗАЈНОМ КОРИЦА Књигу је улепшала : Јелена Ивановић, а наравно и ИЛУСТРАЦИЈЕ: Слађане Бундало; Милке Лисинац; Снежане Јаковљевић и самог АУТОРА, су том улепшавању књиге битно допринеле.

Књигу је оштампала штампарија-САТЦИП из Врњачке Бање, радна јединица у
Читлуку. А сад Живојинова песма:

Била је ово песма по мом избору и мом казивању за моју закључну тезу: ВОЛИТЕ СЕ ЉУДИ! И читајте! „МЕД С ОРАСЕ“ сваког јутра је лек за живот који је чемеран и болан.

“Нежни станар срца” – Слађана Бундало

Посебно је интересантна песма Суицид, тзв.слатко бешење о ”вечност лепоте и
страсти.” И тако, док моравске кошаве цепају сећања, Станојко тако ”укроћен,” Радојкином љубављу поврмено залута у ”екстазе” , ту баш у пупчаном улегнућу где халапљиво испија нектар!

Све подсећа на бајковитост кад разум нестаје, а сећања бљеште без стида. И све је овде откривено без покушаја да се читалац обмане или доведе у стање сумње. Откривено као кад ”колено извири из прореза хаљине или бујне груди из блузенчићи што на доње дугме ћуте.” Ето, такав је наш Живојин, директан, непосредан и упадљиво искрен, ”ки позлаћена шољица у руци!” Живојин или Станојко свеједно, нам поручују да треба љубити страсно и срцем, а грлити
нежно. Ако треба буди и роб само да осетиш магију трена! Станојко и Радојка нису одређене личности, то смо сви ми замаскирани бременом живота, жељни љубави и радости. Ако ни због чега другог онда због те жеље и радости ваљало
би прочитати ову збирку!

Слађана Бундало

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је председник Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . . Види све чланке од Ljubodrag