НЕ МОЖЕ СЕ СИЛОМ.
Oригиналност се радовала као реткост, било је увек оних ретких необичних људи који су се скромно радовали. Најоригиналнији од запажених сликара међу великим мајсторима свога доба Придон, моћан колорист цртач, помало мек а , тежак на идеји у избору попут Андре ШЕНИЈЕА рецимо. Неки ни тада у време њихово не само да нису били сликари,него су се вулгарно прогурали уз помоћ негативног људског. Још онда чинили су на све начине, како би се самопрогласили уметницима значајног имена и реномеа и данас по неки што чине својим еџперименталним стиховима, мисли се ови нови песници, сликари, својски руше уметности, оно што је добро нацртано углавном је и насликано, говорило се, данас не, то више нису сликари, већ добри декоратери. Појавила се свемоћна техника, све пролази, сваком је омогућено постати сликаром, техника чини чуда, јер мало је образованих који примете. Мој гимназијски Професор физике образован и продуховљен Нијаз Ћумурија би рекао:“ У БЕСПТИЧЈУ ЈЕ И ДУПЕ СЛАВУЈ„ Гдје нико појма нема сви су паметни. Тако је говорио он, стари физичар.
Рубенсови портрети у које је како кажу унео одсјај отмености, и јесу редкост, нема данас отмености нити савести, вештачка памет руши уметност претварајучћи је у безлично, ступидно, али је уметност ипак измишљена лепота која опстаје, птица која прхне и изненади. МЕЂУ ПРИПРОСТИМ НЕМОГУЋЕ ЈЕ ПИСАТИ, СЛИКАТИ, КОМПОНИРАТИ ЈЕР ОНИ такви „НЕ ВИДЕ“ И НЕ ДОЗВОЉАВАЈУ. УМЕТНОСТ НЕМА ДРУГОГ ИЗБОРА, – МОРА ОПСТАТИ.
© Андреја Ђ. Врањеш
