Оно што сам наслућивао
и потајно се надао
да неће доћи,
дошло је.
Изненадни, неочекивани пад
на леви бок
активирао је моју болест.
Тешко идем,
такорећи никако.
Дане проводим
седећи у колицима
или у кревету.
Најгора је ноћ.
Сећања ме обилазе.
Сва сећања на моју младост
дошла су на наплату,
ону сурову.
Ишао сам,
пецао,
играо фудбал…
Са девојкама лудовао,
кафане обилазио,
кафански живот
пуним плућима живео.
Сада ме писање одржава.
Одржавају ме
сва моја сећања,
а много их је…
Најтежи ми је рат.
О њему никада
нећу написати ни реч.
Доживео сам
и видео свашта.
Ових неколико дана
схватио сам:
Писање ме одржава живим.
(Прочитано: 23 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.965 пута)
