НИСАМ ЈА БРАТЕ РОЂЕН ЗА СЛУГУ – Драгојло Јовић

 

НИСАМ ЈА БРАТЕ РОЂЕН ЗА СЛУГУ


Нисам ја брате рођен за слугу
Ја под скутом својим само кријем тугу,
Поглед ми вазда небесима стреми
У вечност правде, димензију другу.

Корени предака досежу дубоко
Мисао слободе лебди баш високо,
Тамо где не лете ни вране ни чавке,
У висине плаве где се вине Соко.

Ко по земљи хода видик му је мали,
Слобода се види летом у висине
Тамо где душе предака нам плове,
Кад су сањајући слободу оствариле снове.
Настави са читањем “НИСАМ ЈА БРАТЕ РОЂЕН ЗА СЛУГУ – Драгојло Јовић”

У ПРОЦЕПУ ВРЕМЕНА – Саша Козић

Док седим и пијем кафу, покушавам да пишем,
али речи су ми побегле.
Вратио сам се… годинама уназад.

Ја, отац и мајка , седимо, пијемо кафу,
смејемо се.
Радост је свуда око нас.
Све је близу, а тако далеко.

Време стоји.
Мисли лете дубоко у прошлост.

Док сам био млађи,
све је било упаковано у целофан стварности ,
скривено, забашурено,
чувано у временским капсулама
целокупне историје ондашњег постојања.

Тада нисам био свестан, они јесу.
Данас сам ја свестан, али њих нема.

Време пролази.
Ми остајемо у процепу,
чекамо другу шансу

да откријемо право време.

Настави са читањем “У ПРОЦЕПУ ВРЕМЕНА – Саша Козић”

MAGLA JE SUNCE KOJE SE BORI ZA SLOBODU LINGVISTIKE

Ovde su tragovi utisaka
ko zna kakvog stvora
odnekud do
godova na stabliima
Tako mi je milo
— o —
tako drago!
Senka ne može preći preko
apstraktnog poklonstva
Ni u kom obliku
Nikada
Magla je sunce .
koje se bori za slobodu
lingvistike
poput biografije
Karajona
Jona
Ovde su i utisci tajanstvene
retorike skakavaca
.
zlatom onavijen god je
epitaf Stelian Diaconescua

S O N E T II

I da u mom srcu još ne tinja nada
u trenutku kada bledi mesec tone
kao sjajna zvezda što u oku pada
ko biserna zvona što u srcu zvone

Ne bi jedan časak mladalačke moći
prepun snage vetra gordosti,taštine
na kolena pao novembarske noći
jecajući glasno tvoje drago ime

Ko ukopan stadoh nemam kome poći
bez glasa,bez daha,bez snage i puta
tuga zatreperi u jesenjoj noći

dok niz obraz vlažni nada nekud luta.
I sve što ponudih za te beše malo
da me voliš tada nije mi se dalo.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
25.06.2025g.

ЛАВИРИНТ – Љубодраг Обрадовић

ЛАВИРИНТ

Кад зором у снове крећеш, зашто ме ни у сну нећеш?
Зашто да се не надам? Ја те волим: у сну, на јави,
зими, у пролеће, лето, јесен… И док круг окрећем 
улицом, чекам сав занесен, да ме срећа избави. 

Ја те волим! Пратим те на улици, слици и речи,
магновењу. Моја си мисао, мој смисао, нада …
У откровењу. Ја те волим! Права љубав све лечи.
Ветар све жеље свемиром носи, а љубав пострада.

Настави са читањем “ЛАВИРИНТ – Љубодраг Обрадовић”

КРИК – КОЗИЋ САША

Пођем пре неки дан код лекара имао сам заказано Нисам отишао , нису ми дали . Блокадери

Рекох им : Имам дијагнозу , мултипла склероза .То што ме не пуштате , ништа вам као и мени не значи . Лека за мене нема.

Ћутали су . Ветар је донео лавеж пса , помешан музиком .  Тишина наста.

Куму сам рекао : Врати ме кући Не разумем да слободно умним људима не смета блокада.

Да творци песама ћуте и трпе. Знам , нећу моћи овако дуго да трајем.

Да их трпим , не могу . Али док сам жив , мој крик биће већи.

Већи од њихових блокада,и туђег кукавичлука.

S O N E T I

Lažem kada kažem da mi nije stalo
još uvek mi srce ostarelo nije
ko uvela ruža,kao dete malo
što nevešto suzu još u oku krije

Misao se kruni,sva u bezdan tone
dok nad mojom glavom crni oblak zjapi
sa nebesa tužni biseri se rone
gorčinom i bolom duša mi se napi

Bez tebe sam samo nevidljiva sena
u grudima jeka,u pogledu tama
duša mi umire bez smisla bez trena

ljubav me proklinje što ostade sama.
Lažem kada kažem prepun gorkog jada
i da u mom srcu još ne tinja nada.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
21.06.2025g.

НАША ЉУБАВ – КОЗИЋ САША

У журби сретох тебе —огризак јабуке бацаш на земљу палиш цигару , трчиш на станицу .

Не одвајам поглед од твоје сукњице и твојих витких ногу , Бога молим да те опет сретнем .

И док сам полако почео да те заборављам , насмејану и задовољну срећем те у аутобусу

Бог ме ипак чује , милостив је .

Улазак контролора натера мене и Њу да истрчимо напоље.

Погледи нам се сретоше —прхнусмо у смех.

“Ја сам Слађа. А ти?” И то беше окидач

за нашу љубав.

ИГРА -Здравка Пап

Желим да си уплетен
У све жеље и снове
Које носим у себи

Одустани од шаренила у души
И вере да ћеш победити успомене
И побећи од судбине која те чека
И заборавити пољупце који лече

Окрени се животу
И немој одустати од себе
И немој бежати од истине
И схвати да је живот један
И да није лепо да се играш

Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 24. – ПРОМОЦИЈА

Музички блок на промоцији Часописа ПоезијаСРБ број 24. отворила је на виолини Магдалена Ђукић – ученица 5 разреда музичке школе Стеван Христић у Крушевцу. Певали су Љубиша Боровац и Ивана Ђукић Ђука уз пратњу Бенда 2+2, данас у скраћеном саставу: професори Иван Ђукић Ђука и Дејан Стојановић…


Магдалена Ђукић – музика на виолини


Љубиша Боровац: Још и данас теку сузе једне жене, Нек живи Љубав и
Закуни се љубави


Бенд 2+2 – професори Дејан Стојановић и Иван Ђукић Ђука: Лаку ноћ свирачи, Ружица си била, Да је среће било

Најава промоције на РТК – Тања Ристић, Милосав Ђукић Ђука и Љубодраг Обрадовић


Погледајте промоцију часописа ПоезијаСРБ број 24. /Снимио Љубодраг Обрадовић/

У Белој сали КЦК у Крушевцу, под покровитељством Града Крушевца, 26. 6.2025. године, одржана је промоција часописа за поезију ПоезијаСРБ број 24. Програм су осмислили и водили и о часопису говорили Милосав Ђукић Ђука – председник удружења, Љубодраг Обрадовић – уредник часописа и Даница Гвозденовић. Своје радове су говорили присутни песници, афористичари, књижевници: Миљко Шљивић, Нада Милосављевић Кети, Даница Гвозденовић, Боривоје Бора Видојковић, Ђорђе Јоковић Мирочки, Мирослав Кркић, Првослав Пендић Пенда, Братислав Спасојевић, Милан Марковић Лака, Миодраг Ђурђевић Коле, Миодраг Глигоријевић, Милош Ристић, Мирослава Смиљанић, Љиљана Тамбурић, Нада Гајић, Марија Чворовић, Славиша Паунковић, Љубодраг Обрадовић и Милосав Ђукић Ђука. Пригодне награде су примили: Мирослав Маринковић Којица, Магдалена Ђукић, Даница Гвозденовић и Славиша Паунковић.Певали су Љубиша Боровац и Ивана Ђукић Ђука уз пратњу ансамбла 2+2 односно овога пута у саставу професори Иван Ђукић Ђука и Дејан Стојановић, а публици се представила на виолини и ученица 5 разреда музичке школе Стеван Христић у Крушевцу Магдалена Ђукић. Уживајте.

Настави са читањем “Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 24. – ПРОМОЦИЈА”