NEVIDLJIV SAT OTKUCAVA LJETNO PODNE – Mirko Popović

 

 

omamila riječi čista
tišina na brijegu. šum


ustaklio oči bez sjenki.


sklopim grudi. žeđ
presušenih žila
pojim u krajoliku.

 

dovršavam misli povjetarca
što niz brijeg tihuje


kao da plovi
za ogrlicama sunca
za obrisima orgulja
za čistim srebrom tišine
za dječjim željama
zaspalim u bezglasju
žutoga ljetnog klasja

 

ВРЕМЕ СПОЗНАЈЕ – КОЗИЋ САША

Ходам полако

улицама мога живота.

Јесен је.

Чекам хладне јесење кише,

да ме напокон отрезне, и оперу Сву штроку,

накупљену и насталу у мом походу

ка врху

замишљене пирамиде успеха.

 

Све ће нестати када одем.

Пукнуће као маслачак

на ветру.

Промена ће бити велике

Ко ме знао , неће више.

Ко ме није знао , заболе га.

 

И увек је тако,

када дође време спознаје…..

Пријатеља нигде нема.

Не постоје

 

ЋОПИЋ – Александар Недовић

Дође ми тако, слике зароје,
Малени дечак, шума, поточић.
У руци Башта сљезове боје,
У машти Грмеч, Хашани, Ћопић.

Све беше просто, био сам дете,
Зврндов што иште звездане зоре,
Што сања Орлове како лете
И воли Јежа, Бранкове форе.

Лако се сруши то царство књига
Кад живот страшне проблеме пружи.
И стварно — срећа, па десет брига —
Зар живот само за тугу служи?

Кад стигне слутња од ноћи црња,
Будућност буде ко пена мека.
Јаве се пољар Лијан и Луња,
Време што верно у души чека.

Оживе дани из ђачке клупе,
Време кад срећа био је план,
Лепоте Уне, описи Крупе —
Слике што лако испуне дан.

Тек сад разумем — тај дечак живи,
Само се скрио, тако му драже.
Крију га магаре и мишић сиви
И мачак испод Бронзане страже.

Кад падну магле, бледи тренуци,
Вера стрпљењу дарује снагу.
То сам што јесам — сањар по струци,
Маштом дечака у инат врагу.

Дође ми тако, слике зароје…

 

S O N E T IV

Iskopnila duša od tuge i jada
ko zvezda što osta na nebu bez sjaja
na grudima hladna večnost već mi pada
dok sena me vodi niz staze bez kraja

Ne tražim utehu ni glas da se vine
ni svetlost što drhti sa praga daljine
jer duša mi kleta u samoći gine
sahranjena tiho u dubine tmine

Istrošena slika davnašnjih vremena
pogled što zaborav nosi kao pramen
u tišini trepti sena bez imena

ko dašak na staklu,izbledeli znamen.
Pred spokojem klečim al greh je na javi
još u kasne sate požuda me davi.

autor
Jovica N. Đorđević
02.07.2025g.

ТАКО МЛАДА И ЛЕПА- КОЗИЋ САША

Гледам те , тако младу , лепу како сваког дана пролазиш нашом улицом.

С каквом лакоћом , гипкошћу , с каквом грациозношћу идеш ка послу , пролазећи поред нас. Свесна си свог утицаја на мушки свет.

Гутамо те очима , а да нам се препустиш  , не бисмо знали шта стобом да радимо

Овако , голицаш машту , распламсаваш страст , будиш одавно заборављену младост, жељну искрице , праве авантуре.

Кад прођеш , иза тебе остаје мирис јабука . Гледамо те , гутамо те . После тебе , тајац

Настављамо да седимо на гајбицама испред наше продавнице , пијемо пиво и коментаришемо

Незамисливо.

________________________

ИДЕЈЕ КОЈЕ ТРЕБА РЕАЛИЗОВАТИ…


Бранко О. Томић

СРПСКА ИДЕЈА…

Да би имала своју пуноту и значење, иза ње мора да стоји сваки Србин и Српкиња; сви осведочени пријатељи; затечени гости и свако ко је,бар једном ногом закорачио на српски грумен. У противном, ражаловаћемо се; одродити; посвађати и закрвити…

„Рат до истребљења“…Мало ко је успео да стане на Чело такве идеје, а да притом, није неком саплеменику заклонио главу; синовицу; другара или „ратног друга“…И сами се Свемилостивом усрдно молимо,а неретко и мољакамо:„Не дај Боже, да се Срби сложе“. Ту и такву молитву и Бог нам услиши,јер ни Он не би знао шта ће с нама оваквим какви смо. Још теже би му било кад бисмо били једноумни и благоразумни. И данданас чућемо да: „И Бог је Србин“; „Адам је праотац Срба“, итд… По том свеукупном неслагању, најбезболнија хипотеза је да су Срби народ старији од Бога. Другим речима, ми смо сатворили Њега, а не Он нас, Мање би полемике било, и не би посезали за копањем пребогатог „ратничког потенцијала“ из непресушног, опет нашег, арсенала…

Својевремено сам,дескриптивно, напоменуо „Страшни Српски Суд“ и „Трећи Српски Свестски Рат“ као неке од српских синонима. На помолу је,милостивом Богу хвала, једно, по мени, не мање од претходног:

СРПСКО ЧУДО

Сто од Сто („100 од 100“), није постотак илити проценат, за нас немогућ, већ највиши НАСЛОВ оличен у претходној загради. „Српска Вавилонска Кула“, заскора, треба да се небовисоко издигне пред нама и Вама, драги пријатељи, посетиоци сајта: www.poezijascg.com као и пред Вама песмом наоружане душе и
љубитељи „богиње“ писане речи. Дакле, на прагу смо нове ризнице, чуварке лепоте српског напева. Интернет није сваком доступан али књига јесте и биће. Покушаћу да избегнем српске хваслоспеве исто колико и чувени, српски подсмех.

„100 од 100“ (100 песника-100 песама) као јединствена идеја, проклијала је у глави, уваженог Господина Љубе Обрадовића. Њу су заливали; поливали; домивали; дефинисали и надградили Г-ђица Лепа Симић; моја маленкост, Зоран Христов- Јовановић и многи, многи други. Она, данас, има своју потпуну дефиницију, физиономију, а надамо се, да ће добити оправдање у својој посвети. Том сегменту иницијалне замисли одазвао се импресиван број људи песничког набоја да, чак, не можемо све ни да прихватимо јер нас договорени лимит у томе спречава.
Настави са читањем “ИДЕЈЕ КОЈЕ ТРЕБА РЕАЛИЗОВАТИ…”

КАКО ЈЕ ЛЕПО -Здравка Пап

Како је лепо
у раскоши душе
сањати и маштати
и руком доброте
измамити осмех.

Како је лепо
гајити у себи
радост и срећу
и покрити перјем
рајске птице.

Како је лепо
лутати по свету
и тражити душу
сличну својој.

Како је лепо
живети у бајци
и градити срцем
бедем поверења.

Музички блок на промоцији Часописа ПоезијаСРБ број 24.

Музички блок на промоцији Часописа ПоезијаСРБ број 24. отворила је на виолини Магдалена Ђукић – ученица 5 разреда музичке школе Стеван Христић у Крушевцу. Певали су Љубиша Боровац и Ивана Ђукић Ђука уз пратњу Бенда 2+2, данас у скраћеном саставу: професори Иван Ђукић Ђука и Дејан Стојановић…

Магдалена Ђукић – музика на виолини


Љубиша Боровац: Још и данас теку сузе једне жене, Нек живи Љубав и
Закуни се љубави


Бенд 2+2 – професори Дејан Стојановић и Иван Ђукић Ђука: Лаку ноћ свирачи, Ружица си била, Да је среће било

Настави са читањем “Музички блок на промоцији Часописа ПоезијаСРБ број 24.”

S O N E T III

Da me voliš tada nije mi se dalo
daleko je od me carovala sreća
drugoga je tvoje srce dozivalo
uz mili zvuk trube kandila i sveća

U tamnici snova ti me tišću daviš
dok srce bez nade u tmini mi vene
u snove,u duši zauvek me raniš
pa ljubav sagori oči ucveljene

U srcu mi gasne poslednja toplina
na usnama mi molitva bez spasenja
u grudima ćuti nemoćna daljina

dušu mi razliva bol bez objašnjenja.
U pepelu nade još iskra se nada
iskopnela duša od tuge i jada.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
28.06.2025g.