Lažem kada kažem da mi nije stalo
još uvek mi srce ostarelo nije
ko uvela ruža,kao dete malo
što nevešto suzu još u oku krije
Misao se kruni,sva u bezdan tone
dok nad mojom glavom crni oblak zjapi
sa nebesa tužni biseri se rone
gorčinom i bolom duša mi se napi
Bez tebe sam samo nevidljiva sena
u grudima jeka,u pogledu tama
duša mi umire bez smisla bez trena
ljubav me proklinje što ostade sama.
Lažem kada kažem prepun gorkog jada
i da u mom srcu još ne tinja nada.
autor
Jovica N. Ðorđeviċ
21.06.2025g.
(Прочитано: 64 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.282.210 пута)
