Нисам ја брате рођен за слугу
Ја под скутом својим само кријем тугу,
Поглед ми вазда небесима стреми
У вечност правде, димензију другу.
Корени предака досежу дубоко
Мисао слободе лебди баш високо,
Тамо где не лете ни вране ни чавке,
У висине плаве где се вине Соко.
Ко по земљи хода видик му је мали,
Слобода се види летом у висине
Тамо где душе предака нам плове,
Кад су сањајући слободу оствариле снове.
Оставише снове за потомке своје
Да генима предака историју пишу
Кад слободно живе и слободно дишу,
Да речју слобода свој живот запишу.
И да тако буде на век и векове
Да се земља чува ко зеница ока,
Да мајци Србији њена деца кличу
Да предака завет унесу у причу.
Да нам Бог подари слогу браће драге,
Нек нам деца знају шта је родна груда
И да нигде нема боја плавог неба
Ко што ово наше, своју децу гледа.
27.6.2025.
© Драгојло Јовић
👍👍👍
Прелијепо. Вољети свој народ и своју отаџбину најљепши је Божији дар.
Hvala Mirjana.
Mnogo smo krvi za ovu zemlju dali da bi je imali. Mi koji drugu nemamo moramo je sačuvati zbog predaka i potomaka…