I da u mom srcu još ne tinja nada
u trenutku kada bledi mesec tone
kao sjajna zvezda što u oku pada
ko biserna zvona što u srcu zvone
Ne bi jedan časak mladalačke moći
prepun snage vetra gordosti,taštine
na kolena pao novembarske noći
jecajući glasno tvoje drago ime
Ko ukopan stadoh nemam kome poći
bez glasa,bez daha,bez snage i puta
tuga zatreperi u jesenjoj noći
dok niz obraz vlažni nada nekud luta.
I sve što ponudih za te beše malo
da me voliš tada nije mi se dalo.
autor
Jovica N. Ðorđeviċ
25.06.2025g.
(Прочитано: 50 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.282.139 пута)
