I vrhove sveta da mi velikodušno ponude,
i sva čuda mocna,
sve ono za čim rod ljudski čezne..
Ne treba mi,
kud bih ja i šta sa tim..
Ako tebe u tome svemu nema..
Čemu vreme
i svi putevi otvoreni,
kad ni jedan ne vodi ka tebi..
Pusta mi je nada, saputnica večna,
za vremena duga..
Gledaš me i moliš,
ne daj da zavlada tuga.
Ispod praga duše tvoje
ime spava..
U zabranu srca počiva ti
glava..
Nikud ti ne mrdaš, kud god da sumanuto srljaš..
Verio me nadom..
Obu’ko u čežnju..
Čekanje mi ime,
putujem kroz snove..
Čekam dane one obecanjem krojene,
verom izvezene,
suncem okupane, nove..
Ne treba mi ništa za čim
smrtnik čezne,
u planini skrita, ispod breze bele, tiho,
srecna u svom bolu, pevam,
dok mahnito budna,
sve o tebi snevam.
Crni dud
Usnila sam nocas
teške snove neke
uplakanu zoru dočekala opet
Zri u čoveku život
zri ljubav u njemu
slivaju se secanja i dani
kulu od godina grade
temelj ojačani
Ka njemu nas svi putevi vode
Zri tuga za dudom
vekovima starim
kraj bogomolje stare
korenje što pušta
Od sokova njegovih
crvene se usne i crne se prsti
ništa tako slatko ne kušah od tada
Zri čežnja za domom
zri suza niz obraz
zri muka u srcu
nocima ja sanjam
ta tri podignuta psta
U odlasku inat
jedna suza suva
i zakletva nema
Vraticu se jednom
makar kao sena
da taj zvonik čuvam
i dud omirišem
Prokletije gledam i Bistricu dišem
i dudovim sokom amanet napišem.
Pomen
Osećam da živi smo još
jedva, doduše
a čini mi se da svaki dan neki pomen nečemu dajemo
sahranjujemo život svaki dan božji
Juče kao da četrdeset dana nadama davasmo
pogorele sveće, do zemlje se savile
Sutra godišnjicu nemanja hrabrosti obeležavamo
svi nam putevi do grobalja nekih vode
Sveci nas sa nebesa gledaju
gorku žuč zbog nas po nama izlivaju
začudjeni, zbunjeni se medjusobno zgledaju
šta se s ljudima zbiva, pitaju
A mi oborenih glava stojimo i ćutimo
tromo i tmurno zemljom
poluživi hodamo
najgorima medju sobom aplaudiramo
dlanovi bride, poneke duše se stide
i bivaju ostatku sveta smešne
kao da gubave su i grešne
Aman više ljudi, nebesima se glas prolama
niko vas spasiti od vas samih neće
manite se pomena
ne palite lažne sveće
u nebo pa u ogledalo pogledajte
nepravdi je uvek bilo
i biće uvek neke nesreće
ali ako sad sagorite i odustanete
života vam više biti neće
Glavu podigni rode, pesnicu stisni, otvori srce i oči,
seti se
Možda se bez mnogo čega može
ali ne i bez hleba, ljubavi i slobode.
Odavno vec
Odavno već
Ne uzdam se u bogove
koji po zemlji hodaju
ne verujem u molitve
koje se po inerciji pevaju
Ne tražim ništa
ne čekam nikoga
sve moje sa mnom je
u duši mi stanuje
Sa mnom vrletima života
putuje, pati i pada
teškom se mukom uzdiže
i klecavim nogama hoda
Ništa više od života
ne očekujem
iako se još uvek nadam
da parče sreće i za mene
negde se seče
Ne verujem da bolje moglo je
da moglo je, bilo bi
ne verujem u bajke baš svako veče
ponekad te i bajka, prečesto sanjana, oštricom svojom poseče
Još samo u čoveka verujem
retkog i svima čudnog
od nepravde bolesnog
ali srca velikog
i mozga budnog
Takve samo u bespućima srećem
tamo gde sjaja nema ni zlata
tamo gde životima samo
još ljubav barata
tamo moj je put
tamo moja su vrata
Ne uzdam se u bogove
koji po zemlji hodaju
odavno već
ne čujem reči
koje bi da me obmanjuju
Očima samo verujem
tamo gde sebe vidim
onakvu, kakvoj bih
zauvek da se radujem.
ЖИВА РАНА -Здравка Пап
Живу рану
са собом носим,
она ми шапуће:
Где су јој груди,
шта још чека,
што не иде
од тебе?
Где су јој груди,
кад је у мом срцу
почела да трули.
Гледајте људи,
живе ране нема
и њој нема лека!
ТАЈНА НИТ
Свака песма тајну скрива,
у њеним стиховима душа почива.
Читај пажљиво нит по нит,
да не замрсиш почетак ни крај,
да не останеш без одговора,
који ти можда треба.
Кроз песме плетем жеље,
често и оне никад остварене.
И док рука пише, а мисли се роје,
уморно је срце моје.
После мене остају успомене,
песме ове које бледе,
које су мени све,
а вама можда ништа не вреде.
KORAK
Ne koračaj za mnom, stope mi ne prati
pusti neka pogled ka svetlu ti krene
tri novčića zlatnih ti Harunu plati
neka zamru na me tvoje uspomene
Niti pogled suzni bacaj u daljinu
mene kletva crna kao sudba prati
godine sam svoje darivao vinu
bolno srce tebi ne zna da se vrati
Ako ti iz oka suze na tren kanu
kad se zlatni zveket začuje na lađi
ti okreni glavu tad na drugu stranu
nove srećne pute samo za se nađi
Al’ ako ti korak ipak za mnom krene
prati zvuke pesme veselih cigana
naći ćeš me tamo gde su uspomene
gde još duga ljubi srećni smiraj dana.
autor
Jovica N. Đorđević
07.12.2024g.
ТИ И ЈА – Бранко Мијатовић & ЈЕДНА МАЧКА – Љубодраг Обрадовић
ЛИЧНА КАРТА -Здравка Пап
Састави жеље које ћуте
И које се надају да ће
Пронаћи пут до истине
И покушај залечити ране
У гробницу што те шаљу
И немој очекивати помоћ
И реч потврде и извињена
И немој тражити љубав
У човеку без емоција
И позиву који те уверава
Да будеш исти ко други
И немој одустати од себе
И Божије воље да се спасиш
У искрености и поштењу
Која је твоја лична карта
Greh
Nemoj…
Ne peri svoju savest tudjom dušom, greh je..
Gledah te svojim očima..slušah svojim ušima..
Ne trudi se da me ubedjujes
Ne trudi se o duši da zboriš, kad u svakoj rečenici dabogda ti se krije
Uzalud ti je sav trud i muka, uzalud bese moja pružena ruka
Dok djavola ljubis, Boga u usta ne uzimaj, istim te Bogom molim
Mišljah, verovah ti jednom da umes, da voliš
Sad vidim da sve je bilo farsa, predstava dobro smišljena u kojoj ti si
I reditelj i glavna uloga.
Samo me mimoidji, produži dalje
Ničega vise tu za tebe nema
Ne peri svoju savest tudjom dusom, greh je
Samo ti o oholosti i samoljublju ne govori
Najbolji su to prijatelji tvoji.