Saša Milivojev – The Prince of contemporary Serbian poetry

Saša Milivojev – CORONA

Sasha Milivoyev
Sasha Milivoyev

Saša Milivojev

CORONA

.
A bloodthirsty old woman you see,
a cockroach from the Satan’s
“Crisis Committee”,
For long she pillaged,
children she snatched and slayed
their blood she drank and ate,
to rejuvenate.
She flayed their skin,
affixed in place on her own face,
Corona was her name,
The old hag was insane.
.
When her evil deeds were told,
the airplanes soared,
in aim to kill us all.
On Earth they made the poisons fall.
.
They had us all locked down,
with muzzles restrained,
padlocks and chains,
ankle bracelets for home detention,
false tests on prescription,
deceived and plundered,
blamed for infection,
medications proscribed,
fresh air they denied,
On our freedom they put boundaries,
halfwits, scoundrels.
.
And when they “eased up” on their “measures”,
the camps were full over the rim,
large – scale butchering,
looted livers and kidneys,
burning the living victims,
“to prevent the spread of infection”
evidence concealed for our own protection.
.
She had working hours,
sleeping before noon,
was contagious only in the afternoon.
.
Half the world she vaccinated,
with poisons injected,
what is going on,
you are going to see,
billions of dead bodies are yet to be!
.
Forget we must not,
Lest not forgive,
Let’s arrest and sentence them to death,
they should not be left to live!
.
.
Translated by Ljubica Yentl Tinska
.
.
Copyright © by Saša Milivojev, 2020 – 2022 – All Rights Reserved

Saša Milivojev – KORONA

Saša Milivojev
Saša Milivojev

Saša Milivojev

KORONA

.
Jedna krvoločna baba,
bubašvaba iz Sataninog
„Kriznog štaba”,
Korona se zvala,
dugo je harala.
Decu je otimala i klala,
krv im ispijala,
da bi se podmladila,
kožu im je drala,
sebi na lice lepila,
baba je odlepila.
.
Kad su njena zlodela otkrili,
avioni su poleteli,
ne bi li nas sve pobili.
po svetu su padali otrovi.
.
Sve su nas zatvorili,
brnjicama zabrnjičili,
katance i lance,
nanogice stavili,
lažne testove naredili,
prevarili i opljačkali,
za zarazu okrivili,
lekove zabranili,
pravo na vazduh uskratili.
Slobodu su nam oteli
idioti zlotvori.
.
A kad su „mere” „popustili”,
prepuni su bili logori,
masovno su kasapili,
bubrege i džigerice otimali,
žive žrtve spaljivali,
„zarazu da ne bi širili”,
a dokaze su skrivali.
.
Imala je radno vreme:
spavala je prepodne,
zarazna je bila samo poslepodne.
.
Pola sveta vakcinisala,
otrove ubrizgavala,
videćete šta se dešava,
biće milijarde leševa!
.
Ne zaboravimo,
ne opraštajmo,
hajde da ih pohapsimo
i na smrtnu kaznu osudimo!
.
© Saša Milivojev, 2020 – 2022. Strogo zabranjeno kopiranje prema Zakonu o autorskim pravima.

Saša Milivojev – PORUKA POSLE SMRTI

Saša Milivojev
Saša Milivojev, Dubai, United Arab Emirates

Saša Milivojev

PORUKA POSLE SMRTI

.
I ja sam umro,
davno,
a niko me nije žalio.
Neko je slavio,
dok sam mlad u krvi do kolena,
na krstu u mukama, krvario.
.
Niko za mnom nije zaplakao,
kad su mi ekserima
kosti o tisu zakivali,
dželati su pevali,
a ja se slatko smešio.
.
U tom kratkom životu,
u tom paklenom kotlu,
u zarđalim raljama
prosio sam ljubav pesmama,
uzaludno.
.
I svima sam oprostio
kada sam nestao,
na Treće nebo odleteo.
.
Između planina od crvenog žada,
sa anđelima šetam bosonog
po trgovima zlatnog grada,
kiša meda i mleka sada pada
kao nekada.
.
Ovde nema patnje i jada,
bede i jeda, straha i greha,
slatko voće cveta pored divnih reka,
ovde te ljubav uvek čeka
kad dođeš izdaleka.
.
.
© Saša Milivojev, 2022. Strogo zabranjeno kopiranje prema Zakonu o autorskim pravima.

Saša Milivojev – POMOR

Saša Milivojev / 2021
Saša Milivojev, Dubai, United Arab Emirates

Saša Milivojev

POMOR

.
Sa vedrog neba
zmijski otrov pada,
milion bakterija,
smrdljivih fekalija,
geni miševa i pacova,
kapi žȉve i prah olova,
na planeti „reptila”
brda ljudskih leševa.
.
Otrovaše i Boga,
nemaju više koga,
počinju glad i muka,
besnilo, sida i kuga.
.
Stavi masku.
Zaključaj vrata,
i ne izlazi na ulicu.
Napolju je horor,
počeo je pomor.
Došao je zlotvor,
da te vodi u logor.
.
Spremi se za otpor!
.
Ispod logora rovare,
spremaju gasne komore.
.
I ja čekam,
u krvi do kolena,
da se branim bombama,
jer reče budala:
„Groblja će nam biti mala”.
.
I na rubu ponora,
ne plaši se pomora,
neko će preživeti,
deca će se rađati,
niko Sunce ne može ugasiti.
.
.
© Saša Milivojev, 2022.
Strogo zabranjeno kopiranje prema Zakonu o autorskim pravima.