- Saša Milivojev
PESNIČKA POBUNA
Pesnik je šamar sistemu.
Pesnik je dokaz da čovek nije mašina,
da čovek nije roba,
da duša nije mrtva,
da sloboda nije iluzija.
Pesnik je dokaz da istina ne može da se sakrije.
I zato ga se plašite.
Jer pesnik ne može da se programira.
Ne može da se kupi.
Ne može da se ućutka.
Pesnik je šok za uspavane.
On je udarac u lice laži.
On je podsećanje da Bog nije stvorio čoveka da ćuti, već da govori.
I kad govori – svet se trese.
Ne zato što pesnik ima moć, već zato što pesnik ima istinu.
Njegova tišina je kao grob – u njoj se čuje
sve što ste pokušali da sakrijete.
Sistem traži poslušnost, a pesnik nudi otpor.
Sistem traži tišinu, a pesnik traži pravdu.
Sistem traži profit, a pesnik nudi bol.
Sistem traži zaborav, a pesnik nudi pamćenje.
Pesnik nije nadstrešnica koju možete srušiti.
On je stub koji ne možete slomiti.
On je koren koji ne možete iščupati.
Jer pesnik ne pripada zemlji – on pripada jeziku.
A jezik je stariji od svih vaših zakona,
od svih vaših službi i institucija.
Pesnik nije buka, on je šapat u kostima sveta.
Pesnik ne traži dozvolu da govori – on je sam dozvola jeziku da se oslobodi.
On ne traži publiku – publika ga pronalazi, jer istina ima svoj put, kao voda kroz pukotinu.
Pesnik je rana koja odbija da zaraste, jer u toj rani svet vidi sebe.
Pesnik je ogledalo koje ne laže, čak i kad ga razbijete – svaki komad i dalje odražava.
Pesnik je plamen koji gori da bi osvetlio ono što krijete u mraku.
Ne možete ga zatvoriti u knjigu – jer knjiga se otvara.
Ne možete ga zatvoriti u ćeliju – jer reč prolazi kroz zidove.
Ne možete ga zatvoriti u tišinu – jer tišina postaje pesma.
Pesnik je otpor, jer odbija da bude roba,
jer odbija da bude dekoracija.
jer odbija da bude poslušan.
On ne piše da bi bio voljen – on piše da bi svet bio razotkriven.
Ne piše da bi bio slavljen – piše da bi istina bila izrečena.
Ne piše da bi bio bezbedan – piše da bi sloboda bila moguća.
On ne piše da bi bio prijatan.
Piše da bi bio istinit.
A istina je uvek neprijatna.
Istina je uvek bolna.
Pesnik nudi i spokoj i nemir,
a samo iz nemira se rađa sloboda.
Samo iz bola se rađa istina.
Samo iz otpora se rađa čovek.
Pesnik je senka koja se ne može ukloniti.
On je trag u vremenu.
Možete ga ignorisati, ali ne možete ga izbrisati.
Možete ga progoniti, ali ne možete ga ućutkati.
Možete ga zatvoriti, ali on i dalje leti.
Pesnik ne nudi iluziju – on nudi ogledalo.
On ne nudi utehu – on nudi istinu.
I zato ga progone.
I zato ga cenzurišu.
I zato ga ignorišu.
Pesnik je šok za one koji veruju da je moć večna.
Jer pesnik pokazuje da moć traje samo dok traje strah.
A pesnik se ne plaši.
Pesnik je prošao kroz pakao i vratio se sa rečima.
Pesnik je video lice tame i odlučio da ga opiše.
Pesnik je dotakao dno i odlučio da ga pretvori u stih kom ne možete ništa,
jer pesnik je Božiji Poslanik,
zato ga ne dirajte,
Bog vam preko pesnika šalje poruke.
