Добродошли!
М А Г И Ј А
Бацио си на мене магију
Каква је то хемија
Привлачи ме твоје магнетно поље
Емитујеш неке таласе
Враг је однео шалу
Не смета ми ни што пушиш
Прсти су ти чаробни
Глас ти има посебну фреквенцију
Мирисом ме опијаш
А осмехом залуђујеш
Омамљујеш као вино
Осећам вибрације на даљину
Ти си чудо природе
Варка и искушење.
Постављам ти препреке
Укопавам се у ровове
Дижем утврђење
Ставила сам оклоп
Ништа ми не вреди
Предаћу се па шта буде.
Нина Симић
С А Н
Још ме држи сањива милина
И твога лица близина
Као да си стварно ноћас био ту.
Полако се свиће
А ја хоћу да задржим сан
И твој топли дах.
Склонио си ми са чела
Прамен косе
И покрио ми ноге босе.
То не може бити нико други
Знам твој мирис
Нежни додир и благ смешак.
Још пирлија поветарац
Који те је однео малочас
Дођи опет у следећи сан.
Волим ноћи више него дане
И састанке у сновима
Нашу збиљу,варку досањану.
Сан за јаву не дам ја
Не може ми јава сан да поквари
И живот је варка,па шта?
И у сну се живети може
Збиља није увек меродавна
Дајем беле дане за ноћи снене.
Кад се ујутру смешкам
И будим се срећна
То је зато јер си долазио ноћу.
Нисам сама и кад јесам
Ти ме чуваш и милујеш
Уснулој ми шапћеш.
Нека мисли ко шта хоће
Можда је санак или варка
Ал милина разлива се.
Кад се сунце буди
Ја отворим прозор
Да испратим сан.
У срцу је остала милина
Буђење јој није одузело моћ
Још осећам топлу руку твоју.
Нина Симић
Седим у задњем реду
овог животног позоришта.
И чини ми се да све видим,
без обзира где сам.
И не свиђа ми се ништа.
Све је обично, нормално ,
али та нормална ненормалност ми се не свиђа.
Из те нeнормалности мора да испадне
Србин,издајник , мора
А , то ме плаши
Пуни смо их кроз векове.
Волимо паре, власт, иметак,
све животне нормалности.
После се и њихови потомци кају, али касно.
Карма је сигурна и немилосрдна.
А историја памтии баца их у блато.
Тако је било
Тако ће и бити.
Цео век
Huk vetra i crni oblaci
Suze majke za raspetim sinom,
zlo mrak na svetlo baci
Okrutne zveri haraju Jerusalimom.
Bol i patnja sa krsta padaju
Grehove sveta mukama otkupljuju,
rane i agonija za glasnika ljubavi
šibaju ga besni trolovi.
Pogled u nebesa, tužan vapaj,
mučiteljima daruje oproštaj
I odlazi Ocu u zagrljaj,
iz muka sa krsta dolazi spas
Hristos je umro za nas.
ВИНО ОДЛЕЖАЛО
Вино одлежало
Пет деценија
Титрај свећа
Чаше нектара
Предигра рубина
На цвет руже
Данас је Велики четвртак!
Ноћас не спавај! Сачекај да засветли
крст на Голготи што плами срца чиста.
Ноћас се Светац три-пут одрек’о Христа
пре но што први запојали су петли!
Ноћас не ишти сијасет пустих жеља,
већ памти целив што дах судбине мења.
Видићеш сребро у греху искушења.
Ноћас је јуда издао Учитеља!
Ноћас свет гледа Богочовечје муке
трн-глогов венац, бесчашће и распеће
дах покајања, стазу посуту цвећем…
Ноћас је пилат крвљу опрао руке!
Ноћас је небо за бдење отворено,
Христос је смрћу окај’о наше грехе.
Ноћас, кад бдију и ласте испод стрехе
у рај је само разбојник врли крен’о!
Ноћас се моли, прекрсти са три прста,
нека ти срце буде жуборна река.
Заплачи кајно, душа ти иште лека.
Ноћас је Мати јецала испод Крста!
У првом делу програма, који је осмислио и водио Љубодраг Обрадовић, уредник издавачке делатности Удружења песника Србоје – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, представили смо нову књигу ИСКРЕНОСТ У ФРАГМЕНТИМА младе песникиње из Лапова Бојане Петковић. О књизи је говорио Љубодраг Обрадовић. Поезију из књиге говорили су: Стефан Кнежевић, Милош Ристић, Даница Гвозденовић и сама ауторка… Сви песници присутни на промоцији добили су од ауторке бесплатно примерак књиге. За музички тренутак у овом делу програма били су задужени Бранко Симић и Иван Ђукић.
У другом делу програма који је осмислио и водио Милосав Ђукић Ђука, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРб своју поезију говорили су: Мирослава Смиљанић, Боривоје Видојковић, Милосав Ђукић Ђука је говорио поезију Митра Стожинића, а затим је Љубодраг Обрадовић уручио Првославу Пендићу Пенди ДИПЛОМУ за песму ФЛЕКА ОД ВИНА за освојено 2 место на такмичењу за песму године сајта www.poezija.rs.
Настави са читањем “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ април 2026.”
Ипак на крају
схватиш да је све исто
Да се ништа не питаш..
Да је све то једно велико срање
Родиш се
А ниси то тражио
Док си мали све буде уреду
Живиш
Растеш
Почињеш да желиш
Да порастеш
Будеш велики
Завршиш школу
Одеш у војску
Вратиш се,
запослиш.
Ожениш и децу добијеш
Школујеш
Пошаљеш у војску
Запослиш ожениш
Унуке добијеш
Дође твоја пензија
И док чекаш крај
Схваташ истину
Све
је давно договорено
и планирано
Стигле су ме ноћас успомене,
Разарају ми душу.
Све што је ваљaлo
остало је записано у времену.
Сада је живот
једина права истина,
остала мимо чаше,
музике и пијанства
због тамо нечега.
И жене
које су се баш тада појављивале,
увек изненада.
А тако тајанствено и нестајале.
А кад дође неко весеље,
Када ме песма погоди
Пијем.
Душу своју смирујем
Од разних глупости,
Мојих разочарења
Насталих током година
То никада нећу заборавити.
Пиће, кафана ,
увек ће се кроз сећања,
њима враћати.
Сви те лажу земљо моја
И снагу ти вјетри ломе,
Неуморни проклетници
Да те сруше родни доме.
Све се у зло претворило
Земљо моја племенита,
Мало добра тобом ходи,
Само гордост силовита.
Грми, сијева из облака,
Громови ти поља пале,
Изгорело класје златно
Оплакују ластавице мале.
Пљачкаши се запатише,
Док светима очи склапа
Што те крвљу напојише
И тропрст се с тобом стапа.
Остали су трагови бојева ,
Ратнике си сахранила,
Ал’ ти понос ови кваре
Нови што си изњедрила.
Ране су ти у заборав пале,
Свуд царују јад и незнање,
Појави се кукавичлук и зло,
Надолазе пакост, отимање.
Лажу те драга отаџбино моја
Рођена дјеца без срама стида,
Туђину би лако опростила
Али своме што ти душу кида
Само Господ може да опрости
Пред иконом миле Дјеве наше,
Када падну да му опрост траже
За гријехе што земљу издаше.