ЗЕМЉА
Вратио сам ти се маћехо, злокобнице
У летима младим причах о твојим пројавама
Од патријарха до скота су те мојим очима гледали већом
Дивећи се твојој смртности и раскоши, неспокоју којим дремаш.
Злотворко, погребнице, гњила ра̏ко, трула гриљо од које не видех смрт и зло.
Чиме сам те постʼо недостојан, патенице, несноснице, што се даде таква, самовољнице, узурпаторице, сопства тирјанко.
Из ада сећања гледам како у теби вавилонски муче и траже душе бедне које ти синовски похиташе у крило.
Ослепљују ти синове, с пирга ти место косе главе опет бацају, са изградишта чемернога од тих глава предграђа назидавају.
Развалине, мрвуштине одакле ме мртвог породи и отисну, кад се живи одвуд на небеса винуше.
Што ми, авај, по мелецима, демонима, инсанима или књигом не поручи да ћеш ми побацити душу?
Мртворођеног испраћаш другим абортусом.
Срећан ти погреб с очусима.
…