С А Н
Још ме држи сањива милина
И твога лица близина
Као да си стварно ноћас био ту.
Полако се свиће
А ја хоћу да задржим сан
И твој топли дах.
Склонио си ми са чела
Прамен косе
И покрио ми ноге босе.
То не може бити нико други
Знам твој мирис
Нежни додир и благ смешак.
Још пирлија поветарац
Који те је однео малочас
Дођи опет у следећи сан.
Волим ноћи више него дане
И састанке у сновима
Нашу збиљу,варку досањану.
Сан за јаву не дам ја
Не може ми јава сан да поквари
И живот је варка,па шта?
И у сну се живети може
Збиља није увек меродавна
Дајем беле дане за ноћи снене.
Кад се ујутру смешкам
И будим се срећна
То је зато јер си долазио ноћу.
Нисам сама и кад јесам
Ти ме чуваш и милујеш
Уснулој ми шапћеш.
Нека мисли ко шта хоће
Можда је санак или варка
Ал милина разлива се.
Кад се сунце буди
Ја отворим прозор
Да испратим сан.
У срцу је остала милина
Буђење јој није одузело моћ
Још осећам топлу руку твоју.
Нина Симић