ПОЛА СРЦА
Одлазим…
А тешко ми је и не знам како ћу
Пола срца сам ишчупала
И бацићу га ево..
Згрешио си драги
Само савршено хоћу
И ништа окрњено нећу
На љубави ја никакву сенку не трпим
Дан: 11. април 2026.
Z A Z I V
Kazuj Bože jest li rana od šejtana,
ili je usud poganijeg mi roda
što je mladost bolom Bože okovana,
pa po staklu,trnju bosonoga hoda
Zle je vražje oči pogledaše preko
kamenjem i krvlju oprskaše vrata
najcrniju kletvu izreče joj neko
potamniše dušu svetliju od zlata
Praštaj Bože grehe nek joj srce blista
blagoslov svoj spusti na sva njena dela
pogle Bože kako duša joj je čista
nek zanavek bude srećna i vesela
Na nebeska vrata nek se greh ne spusti
nek zlo u ljudma na Božju pravdu čeka
što Stvoritelj reče šejtan ne izusti
nek joj život teče kao mirna reka.
autor
Jovica N Ðorđeviċ
11.04.2026g.
Магија – Нина Симић
М А Г И Ј А
Бацио си на мене магију
Каква је то хемија
Привлачи ме твоје магнетно поље
Емитујеш неке таласе
Враг је однео шалу
Не смета ми ни што пушиш
Прсти су ти чаробни
Глас ти има посебну фреквенцију
Мирисом ме опијаш
А осмехом залуђујеш
Омамљујеш као вино
Осећам вибрације на даљину
Ти си чудо природе
Варка и искушење.
Постављам ти препреке
Укопавам се у ровове
Дижем утврђење
Ставила сам оклоп
Ништа ми не вреди
Предаћу се па шта буде.
Нина Симић
Сан – Нина Симић
С А Н
Још ме држи сањива милина
И твога лица близина
Као да си стварно ноћас био ту.
Полако се свиће
А ја хоћу да задржим сан
И твој топли дах.
Склонио си ми са чела
Прамен косе
И покрио ми ноге босе.
То не може бити нико други
Знам твој мирис
Нежни додир и благ смешак.
Још пирлија поветарац
Који те је однео малочас
Дођи опет у следећи сан.
Волим ноћи више него дане
И састанке у сновима
Нашу збиљу,варку досањану.
Сан за јаву не дам ја
Не може ми јава сан да поквари
И живот је варка,па шта?
И у сну се живети може
Збиља није увек меродавна
Дајем беле дане за ноћи снене.
Кад се ујутру смешкам
И будим се срећна
То је зато јер си долазио ноћу.
Нисам сама и кад јесам
Ти ме чуваш и милујеш
Уснулој ми шапћеш.
Нека мисли ко шта хоће
Можда је санак или варка
Ал милина разлива се.
Кад се сунце буди
Ја отворим прозор
Да испратим сан.
У срцу је остала милина
Буђење јој није одузело моћ
Још осећам топлу руку твоју.
Нина Симић
ЗАДЊИ РЕД ЖИВОТНОГ ПОЗОРИШТА – КОЗИЋ САША
Седим у задњем реду
овог животног позоришта.
И чини ми се да све видим,
без обзира где сам.
И не свиђа ми се ништа.
Све је обично, нормално ,
али та нормална ненормалност ми се не свиђа.
Из те нeнормалности мора да испадне
Србин,издајник , мора
А , то ме плаши
Пуни смо их кроз векове.
Волимо паре, власт, иметак,
све животне нормалности.
После се и њихови потомци кају, али касно.
Карма је сигурна и немилосрдна.
А историја памтии баца их у блато.
Тако је било
Тако ће и бити.
Цео век