НЕЗНАНКА
Мога града и првог светла љубезности више нема
Име ми може носити улица и у Биробиџану, Камчатки
Постојане постојбине у којој једино постојах више се не упостојих
На твојим грудима угледах сав пејсаж и мапу свога упамћеног рођења
Тамо где су ми звонила звона, где су одзвањали последњи пут ти
исти звуци краљу и мени
Пролетње росе неће свањавати на моме гробу
Руже беле које желим да ми млада мртвом остављаш
Неће бити убране крај реке по којој је читава држава добила име.
Стићи ће тим поводом руже које се зову езотерични ескапизам
Тада нас неће бити, нити познавати али до тада ослушкуј моје срце, ове громке таласе
Памти ме, земљакињо, незнанко као усне љубавника које те никад нису пољубиле
У том тамо таласу су све моје сумње, а у овом претходном хладу мира, тишине и топлине
Све неостварене жеље и наде моје младости и љубави, моје снаге и полетности, сумње и милине.
Божидар Васиљевић