Седим у задњем реду
овог животног позоришта.
И чини ми се да све видим,
без обзира где сам.
И не свиђа ми се ништа.
Све је обично, нормално ,
али та нормална ненормалност ми се не свиђа.
Из те нeнормалности мора да испадне
Србин,издајник , мора
А , то ме плаши
Пуни смо их кроз векове.
Волимо паре, власт, иметак,
све животне нормалности.
После се и њихови потомци кају, али касно.
Карма је сигурна и немилосрдна.
А историја памтии баца их у блато.
Тако је било
Тако ће и бити.
Цео век
(Прочитано: 29 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.172.581 пута)
