Добродошли!
Мртва су ми слова у души,
узвик трепери у жељи,
питање_где си?
Нећу и не могу да те оставим,
нећу да кукам ни да наричем,
нећу да те питам за срећу
јер знам,без мене је тиха.
У магли назирем твоје очи,
као да ме још увек дозиваш,
а ја без гласа стојим.
Само ми недостају слова
да склопим твоје име-
и да те вратим из тишине.
Трчим кроз године
које у мени носе вртлог
мисли, идеја и снова.
Бијем битке из прошлости,
свестан да губим себе.
Победника нема за сада.
Само Анђели Божији
знају истину
коју морамо дочекати,
коју морамо заслужити.
Овако или онако,
она увек исплива,
не може се сакрити.
Некада она боли
као душа после издаје.
Која боли,
плаче,
можда се смеје,
свесна да је то могући почетак краја,
цивилизације, а најчешће
сопственог морала.
Јел битка која долази
мора се добити.