Добродошли!
Kroz niti
Otvori vrata kad praporci
zvukom ogole tišinu.
Otvori srce da ljubav
nađe put u daljinu,
da budućnost obriše prašinu.
Kroz niti sunčevog sjaja
otvori muzičku kutiju –
nek’ pesma ljubavi zatalasa dan,
nek’ strune u prostoru
zablistaju blizinu,
a praporci svojim zvukom
nek’ ugase tišinu.
Ne lomi korakom led,
ostani u srcu, u ljubavi, u suncu,
tamo gde je toplo,
i jutro u trenu srećom
zameni tišinu.
Samo piši
Piši, nemoj plakati,
piši, nemoj čekati.
Piši — tako se sanja,
piši — tad rana je manja.
U suton kad mir čula budi,
u zoru kad rumen dan se rudi,
u noći kad zvezde slova tkaju —
piši, nek misli put svoj znaju.
Piši uvek — u mislima, srcu,
iznova, iznova, u istom krugu.
Duši olakšaj, pusti da diše,
ne daj ni tren da bez stiha prođe ti tiše.
Rođena nisi samo da dišeš —
već da osećaš i da sve to pišeš.
Piši sada, i piši zauvek,
nek vreme u rečima ostane dovek.
Dok ljubav u bolu nemo sagoreva
nestaje u dimu sve što beše vredno
još tmulo u duši nemo munja seva
da obasja na tren prazno srce ledno
Može li se iskra iz pepela dići
kada vetar nade utihne u nama
da li sve što voliš mora nekud ići
da l bez nade duša može živet sama
Zar crnilu duša treba da se divi
da po svetu luta ostavljena,sama
da l umrlu ljubav može da oživi
prolivena suza,kajanje u nama
Dok poslednja iskra ljubavi se gasi
kroz tamu baulja kleta duša sama
još zgarište nade kao barjak krasi
sećanje na ljubav što beše u nama.
autor
Jovica N.Ðorđeviċ
25.04.2026g.
Празан сам.
Душа ми је празна.
Ја растрзан, уморан,
невероватно миран.
Све то прихватам као неминовност.
Сада ми треба само
мир и тишина.
Свестан свега ,
нарочито свога ега.
Размишљам као добровољац на фронту.
Све бих хтео…
само мало да одморим.
Могу ,
али ми треба одмор,
вековни.
Да схватим.
Да размислим.
Да застанем.
Да удахнем.
Па да онда ударим силно
и завршим оно што морам ,
да све оставим
како треба.