Добродошли!
Празан сам.
Душа ми је празна.
Ја растрзан, уморан,
невероватно миран.
Све то прихватам као неминовност.
Сада ми треба само
мир и тишина.
Свестан свега ,
нарочито свога ега.
Размишљам као добровољац на фронту.
Све бих хтео…
само мало да одморим.
Могу ,
али ми треба одмор,
вековни.
Да схватим.
Да размислим.
Да застанем.
Да удахнем.
Па да онда ударим силно
и завршим оно што морам ,
да све оставим
како треба.
Немам те у предвечерју
Гдје се састају ноћ и дан,
Тек сјећање блиста у души
Ах, то је чежња, није сан.
Твоје очи два топла сунца
Милују испод јунских липа,
У мојој коси трепери осмјех,
Твој немир у сутон просипа.
Немам те, а све је пуно тебе.
И ова усамљеност је пуна нас,
Отвори прозоре варљива сјенко
Хтјела бих да чујем твој глас.
Румене усне би да те дозову
Успомено прохујалих дана,
Ал’ чујем тихи шапат даљине
Ваша је љубав тугом искидана,
Моја стрепња тињали угарак
Оживјела у врелом пламену,
У чекању тајном узалудном,
Мала птицо нестала у времену,
У бескрају гдје анђели спавају.
Боли ова непомична тишина
Која за тебе молитву изговара,
А риму рађа окрутна горчина.
У сваком стиху одлазак твој,
Пролазност бијела неумитна,
Залеђена суза у рањеном оку,
Срце хладна стијена гранитна.
Нагон је воља када свест одлучи
Игра почиње са појавом чари
Нејасна клица јасан облик ствара
Суза срећу на зденцу оствари
Почетак је ведрина са доста хладноће
На путу се стиче смисао живота
Притоке чисте реку мисли шире
Снагом и бистрином стиче се лепота
Што је река шира снага мање зрачи
Токови мирни дно небом најаве
Слика живота постаје све блеђа
Светла је линија пут до вечне славе
Када год и како год да дођеш
до краја свог замишљеног пута.
Чека те само обична тишина
која сумира све твоје потезе,
ставља их на кантар живота,
мери твоје ,
можда грехе или успехе.
Ако имаш среће,
уз тебе ће бити твоја породица,
жена и деца.
Колико год ти исправно радио,
жена ће имати некакве замерке.
А деца?
Њима су битне тантијеме,
лагодан живот паре
Ако немаш среће ,
бићеш сам.
Тада правиш још једну,
али велику грешку.
Кажеш:
„Па шта,
сам сам се и родио,
такав ћу и да умрем.“
Е онда карма преузима.
А ти си то …
прекасно схватио.
Мојој Љиљани
Љубљена моја, све је исто,
Ушли су у сва прибежишта,
Само пркоси ово чисто
Слово, коме не могу ништа.
Покварили су све што хода
И отроваће све што лети,
Њихов је већ ваздух. И вода.
Одолева понеки Свети.
Плач који чујеш није туга
Смех није радост, све је игра –
Нечастиви се свему руга
Јашућ’ пониженога тигра.
Скровишта нигде, ни за лека,
Сем код анђела душе твоје –
Ђаво ће гонити човека
Јер негоњени мирно стоје.
Гони Бога у мојој вени
И гониће га немилице.
Јалов је ловац, док је мени
Тебе, и свете Ћирилице.
(19. јуна 2021. године)
(Објављује се у часопису СРБ по одобрењу листа ИНФОРМЕР)
Fotografije i tekst pesama možete pogledati na portalu Informer na navedenom linku.
Поштовани посетиоци, Овде ћу вам представити неке од мојих песама које сам искомпоновао уз помоћ Suno Ai. Како је сада пролећа прва песма у три варијанте је песма ПРОЛЕЋЕ ЈЕ ИЗВЕЗЛО ПЕСМУ.
ПРOЛEЋЕ
Пролеће је извезло песму,
још једном заварава свет.
Птице су запалиле ноћ,
још једном спавати се не сме.
Настави са читањем “PoezijaSRB & Music – MOJE ПЕСМЕ КОЈЕ СЕ ПЕВАЈУ”
Tiha ljubav preplavi me i popuni svaki atom
Čežnjom
Žudnjom
Poljupcima
pokriću je mjesto zlatom
Sred behara stoji vila, sama behar i punoća
Slatkog voća čulna slutnja
Na usnama mojim šutnja
Al u srcu napon raste,
varniči od ushićenja
Ući ću u njene oči
što me zovu otvorene
Samo mali korak stoji
Do konačnog ispunjenja
Боли душа.
Боли глава.
Обрве боле.
Коса боли.
Мисли боле.
Све боли.
Сан бежи.
Све бежи.
Ја, уморан.
Покушавам да спавам.
Разне авети
не дају.
Долазе.
Буде ме.
Ја лажем себе.
Лажем њих.
Затварам очи.
Бројим.
1…
2…
3…
Сат за сатом.
Најзад,
уморан,
заспим.
И тада…
почиње све испочетка
Ја сам киша па сам суша;
топла реч и хладна душа.
Латица сам ал’ и коров,
неком серум, неком отров.
Ја сам жеља па сам страх,
ја сам ватра ал’ и прах.
И слуга сам и краљица;
ја богата сиротица.
Ја сам горе па сам доле,
смејем се док ране боле.
У мени је гласна вика,
а споља је мирна слика.
Ја сам трошак и добитак,
ја сам вода и пламичак.
Делим се на све и ништа;
на станишта и згаришта.
Мртва су ми слова у души,
узвик трепери у жељи,
питање_где си?
Нећу и не могу да те оставим,
нећу да кукам ни да наричем,
нећу да те питам за срећу
јер знам,без мене је тиха.
У магли назирем твоје очи,
као да ме још увек дозиваш,
а ја без гласа стојим.
Само ми недостају слова
да склопим твоје име-
и да те вратим из тишине.