ПРАЗАН САМ – КОЗИЋ САША

Празан сам.

Душа ми је празна.

Ја растрзан, уморан,

невероватно миран.

Све то прихватам као неминовност.

Сада ми треба само

мир и тишина.

Свестан свега ,

нарочито свога ега.

Размишљам као добровољац на фронту.

Све бих хтео…

само мало да одморим.

Могу ,

али ми треба одмор,

вековни.

Да схватим.

Да размислим.

Да застанем.

Да удахнем.

Па да онда ударим силно

и завршим оно што морам ,

да све оставим

како треба.

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić