Када год и како год да дођеш
до краја свог замишљеног пута.
Чека те само обична тишина
која сумира све твоје потезе,
ставља их на кантар живота,
мери твоје ,
можда грехе или успехе.
Ако имаш среће,
уз тебе ће бити твоја породица,
жена и деца.
Колико год ти исправно радио,
жена ће имати некакве замерке.
А деца?
Њима су битне тантијеме,
лагодан живот паре
Ако немаш среће ,
бићеш сам.
Тада правиш још једну,
али велику грешку.
Кажеш:
„Па шта,
сам сам се и родио,
такав ћу и да умрем.“
Е онда карма преузима.
А ти си то …
прекасно схватио.
(Прочитано: 26 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.185.683 пута)