Кад емоције љубав не храни,
оне се обрате другој страни,
да би биле довољно сите,
тамане слане и слатке пите,
преједају се до миле воље,
мисле да ће им бити боље,
што чешће једу, више су гладне,
постају саме себи јадне,
а онда схвате сасвим јасно,
и себи кажу часно и гласно:
“Љубав је моја истинска стварност,
божанствена, сушта реалност.”
(Прочитано: 27 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.276.285 пута)
