Речи су празне , ако нема идеје . Идеје које нас покрећу живе у нама , у главама, у венама , правећи привид праведности што умире на уснама , срећна да макар постоји у речима утехе , дубоко уроњеним у душе које ропћу као праведни творци новог света мртве природе коју свесно подржавамо , иако говори све супротно , о нама самима.
Устајем из прошлости заборава , прекривен сновима из далеке будућности . Полако прелазим из таме у вечностн, изазивајући потресе универзума , весника потопа цивилизација ,тамо где вечностима суров крај , где звезде плачу смејући се музици уличних свирача магле.
(Прочитано: 62 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.306.673 пута)
