Месец: август 2023.

Ретроспектива животног стваралаштва књижевника и сатиричара Драгише Павловића Расинског

У Белој сали Културног центра Крушевац, 9. 3.2018. године, предфестивалским програмом “Весело вече”, представљена је ретроспектива животног стваралаштва књижевника и сатиричара Драгише Павловића Расинског. На сцени су се смењивали афористичари, глумци, песници и музичари представљајући сатирични опус аутора кроз време и форме. Програм је почео незаборавном емисијом “Весело вече”, Радио Београда, за коју је давне 1964. Расински писао своје текстове, а завршио скечевима и текстовима са Фестивала хумора и сатире Златна кацига, коју је освајао чак 11 пута. Кроз овај несвакидашњи времеплов пролазили су глумци Ема Стојановић и Мома Радосављевић, глумци аматери Тара Ракић, Драгиша Ђурђевић и Драган Ракић Сингер, афористичари Ивко Михајловић и Саша Милетић, песник и сатиричар Никола Стојановић. Аплаузом и смехом учеснике је поздравила и публика, међу којом је, поред љубитеља сатире био и велики број колега и сарадника Драгише Павловића Расинског. Као домаћин вечери, уз несебичну помоћ великог броја колега, програм је водио главни и одговорни уредник КЦК, Ненад Блажић.

ЗВЕЗДАНО БИЋЕ – Сандра Сања Мајра Миладиновић

ЗВЕЗДАНО БИЋЕ

Очи гледају тихо
А срце куца још тише
Душа умилно чедо
Чвршће грли док дише

Руке бешумно  љубе
Ветру поруке шаљу
Једно звездано биће
Таји у опроштају

Негде у медовини
Где одмара свануће
Чека зрак да покуца
И растану се ко јуче!

Понекад зиме су дуге
Па су растанци болни
Нико не би да пође
А нико ни да одмори

Зар да невера дође
У одаје где суди
Звезде  међ недра чува
Душа што искрено љуби!
Настави са читањем “ЗВЕЗДАНО БИЋЕ – Сандра Сања Мајра Миладиновић”

КАО ТРЕШЊА СИ

Трешње тек заруделе,
мисли пијане, залуделе,
живот усковитлан, црн,
срце крвари, у њему трн.

Трешње ће поцрвенети,
лето брзо проћи, пролетети,
глава луда остарити, оседети,
сећање на трешње проћи неће.

Трешње, трешње, очи к`о трешње,
образи румени к`о трешње,
усне набујале к`о трешње,
очи сиве опет трешње срешће.

Трешње као слутња, нада сада,
а шта друго да душа не страда,
процвале трешње шире бехар,
сећање на њих као храна, нектар.

МУЗИЧКО – КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ и ЛИКОВНА КОЛОНИЈА под називом – ДА СЕ ПОДСЕТИМО

У организацији КУД-а Радомира Јаковљевића Јакше, МЗ Велика Ломница и Културног центра Крушевац, 12. 8. 2023. године, одржано је МУЗИЧКО – КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ и ЛИКОВНА КОЛОНИЈА под називом – ДА СЕ ПОДСЕТИМО, посвећена преминулим члановима КУД-а: Радомиру Јовановићу Доми, Драгану Ћирковићу Спикинози и Снежани Петковић Снежи. Чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Љубодраг Обрадовић, Живота Трифуновић и Милутин Младеновић учествовали су у програму говорећи своје стихове и стихове преминулог песника из Велике Ломнице Драгана Ћирковића. На крају програма подељене су захвалнице сликарима и песницима, као и члановима  породице преминулих…

Радомир Јовановић – Дома, оснивач КУДа Радомир Јаковљевић Јакша и члан од свог детињства, певач аматер, али веома успешан у томе. Иза њега су остали трајни снимци у радио Београду од којих смо управо један чули. Такође је био победник на многим такмичењима, уз песму дође и свирање, па је тако фрула у његовој руци правила дивне звуке.  Каријеру певача аматера је градио радом, талентом, и правим избором песама. Увек је био свој, природан и успешан. Освајао је наша срца топлином у свом гласу, појавом на сцени и наравно песмом.
Снежана Петковић  –  Снежа активна је у Куду од малих ногу. Није било секције где није била активна и успешна. Као мала вoleла је да пред огледалом игра и смишља кореографију. Касније као успешан играч била је и солиста у многим кореографијама. Она је један од чланова Веселе дружине, оснивача ове манифестације. За нашу Снежу везују нас дивне успомене и велика љубав. У своје слободно време је израђивала предмете које је украшавала декупаж техником и њих је излагала у оквиру сајмова ручних радиности. Била је уметница у души, талентована за сликање и за све што је лепо.

Драган Ћирковић – Шпики, у раду КУДа активно се укључује од 2007. године. Свој рад је почео писањем текстова за програм КУДа, касније се бавио снимањем манифестација, чиме су овековечени сви наши наступи и сачувани трајно од заборава. Наше манифестације је употпуњавао звуцима фруле, окрарине и усне хармонике. Чак је и био члан певачке групе Културно уметничког друштва. Члан је удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и вечерас су читане његове песме. Песник у души, живео је боемским животом, тужно је што га више нема, а срећа што је био део нас. Баш као што су то били и Дома и Снежа. Настави са читањем “МУЗИЧКО – КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ и ЛИКОВНА КОЛОНИЈА под називом – ДА СЕ ПОДСЕТИМО”

GNJIDE

Bože sveti Ti zatvori vrata,
bezbožnima što se lažno mole;
prodali bi i rođenog brata,
oni srcem ne znaju da vole.

Sitne duše a porivi snažni,
u paklu se gorde zveri roje;
i sav život za njih tren je lažni,
jer u laži jedino postoje.

Da pevaju velika im želja,
gordost snažna a malena duša;
nigde brata, nigde prijatelja,
podle laži njihove da sluša.

Bože sveti nek im prosto bude,
gnjide male crni usud prati;
bezbožnima zveri će da sude,
po njima se ništa neće zvati.

СИНУ – Андреја Ђ. Врањеш

СИНУ

Све стихове о срећи, поклонио сам теби,
све нежно, написао сам за те,
све туге које имаш, нека пређу к мени,
нека моје таме, твоју светлост плате.

© Андреја Ђ. Врањеш

ШТА НЕ МОЖЕ ДА СЕ КУПИ

ШТА НЕ МОЖЕ ДА СЕ КУПИ

Увек добро размислите,
шта је битно а шта није,
и шта вам је понајпрече,
и од свега најмилије.

Чист је образ и поштење,
пут који нас води к срећи,
здравље мора да се чува,
ал` и знање ваља стећи.

Мир у души кад имамо,
и кад нам је савест чиста,
тад је наше срце пуно,
а лице ће да нам блиста.

За богатством које стичу,
људи своје здравље рабе,
кад оболе, све би` дали,
ал` тад им је све за џабе.

За новац се купит` може,
много тога у животу,
али купит` не можемо,
здравље, памет и доброту!

Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

„Онај, ко тврди да с новцем може све постићи, будите увјерени,
да тај, никада није имао новац“.
– Оназис Аристотел, грчки бродовласник

Петроварадин, Илиндан 2018 љета Господњег

УНУЧЕ

УНУЧЕ

Има разних достигнућа,
које живот све доноси,
али једно посебно је,
са којим` се свак` поноси!

Унуче је пупољ` нови,
и наставак покољења,
што човјеку потврда је,
за највећа остварења.

Од те среће нема веће,
Божјом вољом када бива,
када човјек то дочека,
с унучетом да ужива.

Па, шта може бити љепше,
и људскоме срцу драже,
но, унуче, кад ти „деда“,
умиљатим гласом каже!

Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

„Од мушкарца се, у животу, очекају четири остварења:
да створи дом над главом, да стекне пород, да засади
дрво у свом дворишту и да напише књигу.“
Персијска пословица

Нови Сад, септембар 2019 љета Господњег

Novac — Suljić Samed

 

canva

Novac

U tamnim dubinama srca, jadikovka svira,
O novcu mržnja, gorčina u miru.
Jer život želimo, ljubav, topla niti,
A novac – hladna sjena, bez ikakvih skriva.

Svi trče za njime, poput slijepaca za svjetlom,
A ne vide da duše, tuže, očima vjetrom.
Jer novcem ne možeš izmjeriti srce,
Ni kupiti osmijeh, ni ljubav na tržištu.

Prijateljstva, ljudi, nude se za zlato,
A što je s vjerom u čovjeka, gdje je to sveto?
Funkcije i položaji, igra bez kraja,
Tko je postao lutka, a tko tužni klaun, plača.

Ljubav, prava snaga, novcem se ne mjeri,
Ona ne poznaje cijenu, nema trgovine, jeri.
A čini svijet ljepšim, sjaji poput zvijezda,
Dok novac, hladan i tup, ostavlja sjene bez skriva.

Bogatstvo pravo nije, ni u novcu ni u blagu,
Već u duši ljudi, u ljubavi, to je snaga.
Kupiti dušu, neće novčanik znati,
Jer pravo blago, u srcu, tiho sjaji.

Zrak istinske ljubavi, dosežu sve strane,
Pa i bogatstvo gubi sjaj, gubi moć i skrane.
Neka ljubav nas vodi, pokaže put pravi,
Da iznad novca, uzdignemo se svi, hrabri.

SVE JE NAŠE

SVE JE NAŠE

Kažeš :”Ovi tvoji, behu nekad moji.”
Ja tako ne merim, jer su bili naši.
Čudno neko vreme, krojeve prekroji,
a to me već brine i po malo plaši.

Gde je ono sveto, gde je zaveštanje?
Isto Sunce greje, eno ista duga.
Sad je vreme došlo da brat mrzi brata,
da drug izneveri svog najboljeg druga.

Bogovi ih kažu posvadjaše jako,
pa im veru čvrstu raskršće razdvoji.
Otuda se rodi ovo naopako:
“Da su sada tvoji nekad bili moji.”

Ja verujem silno da će jednog dana,
kad svetlost zavlada ovim sivim svetom-
zdravicom kad krene čaša odabrana,
opet da se vrati ono razapeto.

Ono što će ljude kroz ljubav da veže,
da ih sebi vrati dok kroz pustoš beže.

Dragana Milenković