Ретроспектива животног стваралаштва књижевника и сатиричара Драгише Павловића Расинског

У Белој сали Културног центра Крушевац, 9. 3.2018. године, предфестивалским програмом “Весело вече”, представљена је ретроспектива животног стваралаштва књижевника и сатиричара Драгише Павловића Расинског. На сцени су се смењивали афористичари, глумци, песници и музичари представљајући сатирични опус аутора кроз време и форме. Програм је почео незаборавном емисијом “Весело вече”, Радио Београда, за коју је давне 1964. Расински писао своје текстове, а завршио скечевима и текстовима са Фестивала хумора и сатире Златна кацига, коју је освајао чак 11 пута. Кроз овај несвакидашњи времеплов пролазили су глумци Ема Стојановић и Мома Радосављевић, глумци аматери Тара Ракић, Драгиша Ђурђевић и Драган Ракић Сингер, афористичари Ивко Михајловић и Саша Милетић, песник и сатиричар Никола Стојановић. Аплаузом и смехом учеснике је поздравила и публика, међу којом је, поред љубитеља сатире био и велики број колега и сарадника Драгише Павловића Расинског. Као домаћин вечери, уз несебичну помоћ великог броја колега, програм је водио главни и одговорни уредник КЦК, Ненад Блажић.

AFORIZMI – Dragiša Pavlović Rasinski

Danas se u konkurenciji, jaja najbolje kotiraju mućkovi.

Ma kakve ozonske rupe. Mene više brinu rupe na mojim pantalonama.

Radim i igram loto. Pa šta pre upali, plata ili premija.

Prešao sam na brzu hranu. Čas pojedem ono što za penziju mogu da kupim.

Džabe se hvatam za slamku. Motka bi dala bolje rezultate.

Vodimo svestranu brigu o sportu. Čak i konjima s hvataljkama dodeljujemo konjušare.

Džabe se baka radovala promenama. Crvenkapa i vuk stupili u koaliciju.

Kad god treba da se odlučimo za Istok ili Zapad, mi se uhvatimo za nešto izmedju.

Sad smo najčistija država. Ceo svet nas riba.
Настави са читањем “AFORIZMI – Dragiša Pavlović Rasinski”

ЈУБИЛЕЈ ОРАГУНТАНА – Драгиша Павловић Расински

На фестивалу “ЗЛАТНА КАЦИГА 2022” у Крушевцу Јубиларну Златну кацигу за причу „Јубилеј орангутана“по одлуци стручног жирија, добио је Драгиша Павловић Расински из Крушевца.

ЈУБИЛЕЈ ОРАНГУТАНА

Пошто је сачекао да присутни орангутани заузму своја седећа и висећа места на гранама џиновског дрвећа манграве, председавајући орангутан Ајмун викну са врха највишег дрвета:

– Браћо мајмуни! Као што знате, окупили смо се да прославимо милион миленијума од постанка наше врсте. Прашумом Борнеа проломио се френетичан аплауз, који је дуго одзвањао кањонима реке Брунеја.

Пошто је сачекао да аплауз престане, Ајмун упита: – Да ли смо сви ту?

– Јесмо – одговори његова заменица Бајмунка. Недостаје једино Вајмун, има данас представу у једном циркусу у оближњем граду.

– Шта?! – дрекну председавајући Ајмун. – Зар данас, на овај највећи празник у историји мајмунологије, он ради? И уопште, зна ли тај несрећник куда то води. Он као да није чуо за Дарвина и његову теорију да је рад од мајмуна створио човека.

– Ма нема бојазни од тога – добацио је неко из масе – данас је обрнуто, људи се претварају у мајмуне.

Настави са читањем “ЈУБИЛЕЈ ОРАГУНТАНА – Драгиша Павловић Расински”

САН – Драгиша Павловић Расински


Драгиша Павловић Расински

САН

Око мене одвећ тихо све је,
склапам очи, већ ме сан осваја,
сањам врло чудне јубилеје
још чуднијих неких догађаја.

Моћници се призвали памети,
наступила мирнодопска клима,
Кинези се одрекли Тајвана,
Русија се одрекла од Крима.

Палестинске-израелски сукоб
избрисан је са ратне топ листе,
у Кореји Северној председник
кренуо да гања комунисте.

Нато бомбе бацио у смеће,
агресије сметнуо са ума,
Аљбин Курти републику неће,
Бајден Путина узео за кума.

Настави са читањем “САН – Драгиша Павловић Расински”

БРИСЕЛСКЕ ВЕРИГЕ – Драгиша Павловић Расински


БРИСЕЛСКЕ ВЕРИГЕ
Једни правду преговором траже,
аргументе стављају на вагу,
преговори за друге не важе,
уздају се у силу и снагу.

Путин и Бајден за престиж се боре,
један гаси, други разгорева,
кобојаги желе преговоре,
а у ствари само фол Милева.

А ми стално за нешто “између”,
хватамо се, некако за пола,
па смо тако у својој прошлости
место краве често музли вола.

Два власника, а Косово једно,
које Брисел кува на вериге,
преговори биће очигледно
нова страна Гинисове књиге.

Та се прича на нов слоган свела,
што је старог истоветна слика,
трле бабе лан у сред Брисела,
уз присуство европских моћника.

Чим се један преговор заврши
Федерика већ нови зивка,
ал’ изгледа преговори биће
окончани на светока Живка.

Србија ће сад са собом сама
и њен народ цели,
да расчисти у својим главама
са Косовом шта бисмо хтели.

Не дође ли у скоријем добу
преговором до решења кризе,
Лазар ће нас проклети у гробу,
за Косово штампаће нам визе.

© Драгиша Павловић Расински

 

КОТРЉАМО ЖИВОТ КАО ФУДБАЛ – Драгиша Павловић Расински

КОТРЉАМО ЖИВОТ КАО ФУДБАЛ

О, Господе Боже, иже јеси,
смилуј нам се са вишњега неба,
у фудбалу стање нам удеси,
дај нам фудбал, ако не даш хлеба.

Нек будемо без здравља јуначког,
без протезе и кука вештачког,
у још веће проблема нас ћушни,
само фудбал даруј нам насушни.

Нек Ад прождре читаву планету,
ко прах нек одлети којекуде,
само фудбал нека нам остане,
макар парче, место родне груде.

Властодршци нове фразе трубе,
биће хлеба, ал са десет кора,
фудбал дајте,  с њим се народ храни,
фудбал дајте, хлеба и не мора.

Фудбалери државнога тима
обављају припрему обимну,
не бежбајте како да играју,
већ како ће да певају химну.

Док муж гледа пренос са дербија
у кафани и пивом се слади,
код куће му комшија супрузи
два фудбала у недрима глади.

Син хулиган, после утакмице,
на улици лупа аутобус,
тамо негде на самиту неком,
моћне силе шутирају глобус.

Котрљамо живот као фудбал,
у аут ће и тај наш иметак,
кад животна заврши се игра
и судија одсвира свршетак.

Настави са читањем “КОТРЉАМО ЖИВОТ КАО ФУДБАЛ – Драгиша Павловић Расински”

ЕПИГРАМИ – Драгиша Павловић Расински

НЕДОУМИЦА

Да ли сам нормалан,
ја се питам стално,
кад мени све ово
изгледа нормално

ХОЛЕСТЕРОЛ

Откуд ми толико
у крви масноће,
кад ми маст вади
ко стигне и хоће.

ПЕРСПЕКТИВА

Власт нам већ одавно
у богатству живи…
И народ ће, али
тек у перспективи

ПСОВКЕ

Чак и мртав Тесла
наше псовке чује,
кад плаћамо скупе
рачуне од струје.

КЛЕТВА

Народ данас има
клетву над клетвама:
“Дабогда и њима
било као нама!”

КОРОНА I

Не слушамо медицинске
ни савете, ни опаске,
код нас само криминалци
обавезно носе маске.

КОРОНА II

Не због страха од короне,
ил’ здраствене сличне муке,
из разлога сасвим других,
одговорни перу руке.

Настави са читањем “ЕПИГРАМИ – Драгиша Павловић Расински”

ЕПИТАФ КОЦКАРУ РАКИ – Драгиша Павловић Расински

ЕПИТАФ КОЦКAРУ РАКИ

Намерниче!
Хвала, пружаш ми прилику
да сторњам муку с којом се борим,
дошао си ми ко кец на десетку,
да испуним жељу од које горим,
и с неким жи вим створом прозборим.
Свако ко овде сврне нека прими к знању
да се испод ове плоче црне
на вечном становању
налази коцкар Рака, звани “Треф”,
који је чувеном Божи Пубу
испразнио цео породични сеф,
у једном карташком клубу.

ЕПИТАФ ПОШТАРУ СИМИ – Драгиша Павловић Расински

ЕПИТАФ ПОШТАРУ СИМИ

Овде лежи покојни поштар Сима.
Целог живота сам другима
делио позиве, писма и разгледнице,
а најзад и мени Свети Петар,
који на живот људи има увида,
посла вест да ми се живот прекида,
јер сам, како рече, на реду
по неком његовом распореду.

Поштар је некада био на цени,
неко коме се вода за здравље пије,
био је људима ко род рођени,
ко неки члан фамилије.
У сваком насељу био је
на трећем месту угледних житеља,
одмах иза попа и учитеља.
Не, не дајем ја ни пет пара
за нека мишљења друкчија,
понављам: поштар некад и сад,
ко Бог и шеширџија.

СМРТ МОСТА, ЧОВЕКА И ПСА – Драгиша Павловић Расински

СМРТ МОСТА, ЧОВЕКА И ПСА Ноћ. Звезде беже у невид. На небу ниче смртно семење, громови, муње, авионска рика. А нигде стид. Кипи усијана крв из челика, гори речно камење, умире врба нека. Кључа рањена река, падају спржене вране и гугутке. Ћутке умиру сребрне мрене, црвени се Расина од крви проливене, титра у ваздуху језа.


СМРТ МОСТА, ЧОВЕКА И ПСА

Ноћ.
Звезде беже у невид.
На небу ниче смртно семење,
громови, муње, авионска рика.
А нигде стид.
Кипи усијана крв из челика,
гори речно камење,
умире врба нека.

Кључа рањена река,
падају спржене вране и гугутке.
Ћутке умиру сребрне мрене,
црвени се Расина од крви проливене,
титра у ваздуху језа.

Настави са читањем “СМРТ МОСТА, ЧОВЕКА И ПСА – Драгиша Павловић Расински”