Трешње тек заруделе,
мисли пијане, залуделе,
живот усковитлан, црн,
срце крвари, у њему трн.
Трешње ће поцрвенети,
лето брзо проћи, пролетети,
глава луда остарити, оседети,
сећање на трешње проћи неће.
Трешње, трешње, очи к`о трешње,
образи румени к`о трешње,
усне набујале к`о трешње,
очи сиве опет трешње срешће.
Трешње као слутња, нада сада,
а шта друго да душа не страда,
процвале трешње шире бехар,
сећање на њих као храна, нектар.
(Прочитано: 80 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.303.616 пута)
Antologijski pesmotvor uvaženi pesniče!