Дан: 12. август 2023.

ШТА НЕ МОЖЕ ДА СЕ КУПИ

ШТА НЕ МОЖЕ ДА СЕ КУПИ

Увек добро размислите,
шта је битно а шта није,
и шта вам је понајпрече,
и од свега најмилије.

Чист је образ и поштење,
пут који нас води к срећи,
здравље мора да се чува,
ал` и знање ваља стећи.

Мир у души кад имамо,
и кад нам је савест чиста,
тад је наше срце пуно,
а лице ће да нам блиста.

За богатством које стичу,
људи своје здравље рабе,
кад оболе, све би` дали,
ал` тад им је све за џабе.

За новац се купит` може,
много тога у животу,
али купит` не можемо,
здравље, памет и доброту!

Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

„Онај, ко тврди да с новцем може све постићи, будите увјерени,
да тај, никада није имао новац“.
– Оназис Аристотел, грчки бродовласник

Петроварадин, Илиндан 2018 љета Господњег

УНУЧЕ

УНУЧЕ

Има разних достигнућа,
које живот све доноси,
али једно посебно је,
са којим` се свак` поноси!

Унуче је пупољ` нови,
и наставак покољења,
што човјеку потврда је,
за највећа остварења.

Од те среће нема веће,
Божјом вољом када бива,
када човјек то дочека,
с унучетом да ужива.

Па, шта може бити љепше,
и људскоме срцу драже,
но, унуче, кад ти „деда“,
умиљатим гласом каже!

Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

„Од мушкарца се, у животу, очекају четири остварења:
да створи дом над главом, да стекне пород, да засади
дрво у свом дворишту и да напише књигу.“
Персијска пословица

Нови Сад, септембар 2019 љета Господњег

Novac — Suljić Samed

 

canva

Novac

U tamnim dubinama srca, jadikovka svira,
O novcu mržnja, gorčina u miru.
Jer život želimo, ljubav, topla niti,
A novac – hladna sjena, bez ikakvih skriva.

Svi trče za njime, poput slijepaca za svjetlom,
A ne vide da duše, tuže, očima vjetrom.
Jer novcem ne možeš izmjeriti srce,
Ni kupiti osmijeh, ni ljubav na tržištu.

Prijateljstva, ljudi, nude se za zlato,
A što je s vjerom u čovjeka, gdje je to sveto?
Funkcije i položaji, igra bez kraja,
Tko je postao lutka, a tko tužni klaun, plača.

Ljubav, prava snaga, novcem se ne mjeri,
Ona ne poznaje cijenu, nema trgovine, jeri.
A čini svijet ljepšim, sjaji poput zvijezda,
Dok novac, hladan i tup, ostavlja sjene bez skriva.

Bogatstvo pravo nije, ni u novcu ni u blagu,
Već u duši ljudi, u ljubavi, to je snaga.
Kupiti dušu, neće novčanik znati,
Jer pravo blago, u srcu, tiho sjaji.

Zrak istinske ljubavi, dosežu sve strane,
Pa i bogatstvo gubi sjaj, gubi moć i skrane.
Neka ljubav nas vodi, pokaže put pravi,
Da iznad novca, uzdignemo se svi, hrabri.

SVE JE NAŠE

SVE JE NAŠE

Kažeš :”Ovi tvoji, behu nekad moji.”
Ja tako ne merim, jer su bili naši.
Čudno neko vreme, krojeve prekroji,
a to me već brine i po malo plaši.

Gde je ono sveto, gde je zaveštanje?
Isto Sunce greje, eno ista duga.
Sad je vreme došlo da brat mrzi brata,
da drug izneveri svog najboljeg druga.

Bogovi ih kažu posvadjaše jako,
pa im veru čvrstu raskršće razdvoji.
Otuda se rodi ovo naopako:
“Da su sada tvoji nekad bili moji.”

Ja verujem silno da će jednog dana,
kad svetlost zavlada ovim sivim svetom-
zdravicom kad krene čaša odabrana,
opet da se vrati ono razapeto.

Ono što će ljude kroz ljubav da veže,
da ih sebi vrati dok kroz pustoš beže.

Dragana Milenković

ZULUMĆARI

Ko poseče jabuku u cvatu,
pa joj spali mlado rodno granje;
ko to zakla umiljato janje,
da naudi meni i mom bratu?
Ko poseče jabuku u cvatu?

Ko skrnavi mladost mome sinu,
pa mu krvcu mesto vina toči;
ko mu mržnjom to zatvara oči,
da ne gleda svoju dedovinu?
Ko skrnavi mladost mome sinu?

Ko mi žito ote iz ambara,
da nahrani mrskog osvajača;
ko se igra oštricom brijača,
pa mi mladi zabran poobara?
Ko mi žito ote iz ambara?

Satri zveri i đavolje sluge,
svetlost Tvoja nek nas Bože vodi;
da se ljud’ma nova nada rodi,
milošću nas oslobodi tuge.
Satri zveri i đavolje sluge.

autor
Jovica N. Đorđević