ЗВЕЗДАНО БИЋЕ
Очи гледају тихо
А срце куца још тише
Душа умилно чедо
Чвршће грли док дише
Руке бешумно љубе
Ветру поруке шаљу
Једно звездано биће
Таји у опроштају
Негде у медовини
Где одмара свануће
Чека зрак да покуца
И растану се ко јуче!
Понекад зиме су дуге
Па су растанци болни
Нико не би да пође
А нико ни да одмори
Зар да невера дође
У одаје где суди
Звезде међ недра чува
Душа што искрено љуби!
© Сандра Сања Мајра Миладиновић
(Прочитано: 37 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 585.548 пута)