Месец: август 2023.

УЧИТЕЉ

Одавно ме обузима жеља,
да опишем позив учитеља,
и кроз пјесму да назначим сада,
сваку важност учитељског рада.

Знајте добро и стари и млади,
да он, поса` јако битан ради,
и да дјеци, после учитеља,
најважнији, лик је учитеља.

Учитељ нам прва знања даје,
и вјечно нам у памћењу траје,
он код дјеце, уз корисне „муке“,
гради темељ науке и струке.

Кад с мислима у прошлост полетим,
радо, мог` се, учитеља сјетим,
емоција душу ми опрхва,
јер ме слова научио прва.

У вихору животнога сопства,
и у току цијелога школства,
за напредак друштва и државе,
главни поса`, учитељи праве.

Зато молим власти отаџбине,
да се боље о њима побрине,
и да више учитеље плаћа,
то се друштву вишеструко враћа,
за рад` добра, напретка и мира,
нек најбоље учитеље бира!

Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

Ову пјесму посвећујем мом драгом, већ давно упокојеном
учитељу, Петру Перу Цвијовићу, који је био учитељ мени

и мом брату Момчилу и мојој сестри Драгињи.
Равна Ријека, О.Ш. „Алекса Бећо Ђилас“, мај 2023 љета Господњег

ОДА СРПКИЊАМА

Започет` ћу пјесму ову,
с љутим бојем на Косову,
јер је, после тог` страдања,
дошло доба робовања,
те је много удовица,
уплаканог било лица.
Ал` још пуно би` ратова,
ђе изгину витезова,
које пјесме величаше,
што бранише земље наше,
ал` женама како бјеше,
и шта оне поднијеше?!

На плећа је српска жена,
изнијела сва бремена,
уз све муке и болове,
и све јаде кроз в`јекове,
биће тешко у редове,
описати пјесме ове.

Док су мушки ратовали,
на жене се терет свали,
и док у том` јаду вене,
црну крпу заођене,
и да буде мука већа,
жени паде све на плећа.

То је тако вазда било,
ал`се често гријешило,
те нијесу српске жене,
кол`ко треба похваљене.

Кад пјесници ово схвате,
нек се свога пера лате,
па ту тему нек обраде,
и опишу женске јаде.

О женама нек се пише,
да се знаде много више,
за прегнућа српских жена,
и подвиге кроз времена,
да њима да признање,
за херојство, ништа мање.

Храбра, мудра, с много дара,
од ничега пуно ствара,
у јадима вазда била,
ал` је пород одгајила.

А примјера безброј има,
кад та мука дође њима,
да остану саме с ђецом,
с милим Богом и са свецом.

У сред` тешке немаштине,
муж одлази ђе се гине,
док он брани отаџбину,
жена чува нејач њину,
и док он је на бојиште,
њој у кући ђеца вриште,
о којим` се она стара,
а душу јој страх разара.
Жене тешку битку бију,
да огњиште кућно свију,
из петних се жила труде,
да војника нових буде.

Зато српској жени хвала,
што је све то издржала.

Свети грал су српске жене,
кроз њихове чврсте вене,
крв јуначка вазда тече,
зато, мора да се рече,
да су оне соколице,
што рађају перјанице,
и јунаке све те славне,
е, зато су оне главне.

Наш је народ много страда`,
тукло га је сваких јада,
ал` су наше сестре, мајке,
баке, тетке, стрине, снајке,
уздигнута горда чела,
дизале нас из пепела,
све изнова почињале,
и гене нам очувале,
рађајући птиће нове,
за будуће соколове.

Српске жене, част ви свака,
ви сте примјер од јунака,
и расадник свег` живота,
и узор сте свих љепота,
с овом пјесмом и римама,
захваљујем сада вама!

Аутор: Љубиша Ж.. Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

Нови Сад, осми матр 2023 љета Господњег