ČEŽNJE I NESANICE

ČEŽNJE I NESANICE

Dugačka obala u hladu prebiva,
sakrila je tajnom vilu duge kose;
neko u daljini iste snove sniva,
oči im blistaju poput mlade rose.

Čežnje u grudima kao vatra gore,
kome da ih kažu, tajnu da podele;
iste su im misli, sve noći i zore,
dve duše se traže a nisu se srele.

Osećaji divni kao želje čedne,
prosule su ljubav u pesmu što pišu,
ove reči nežne, čarobne i medne,
stih su izatkale da kroz ljubav dišu.

Usne su njihove kao trešnje rane,
srca ustreptala jedno drugom hrle,
zaplele se ruke kao mlade grane,
kroz daljine duge jedna drugu grle.

Stigle su ih slatke, divne nesanice,
mesečino snena osvetli im pute;
da ne bude tužno njeno mlado lice,
nek’ se spoje usne što čeznu i ćute.

Dragana Milenkovic

ОТАЏБИНА

ОТАЏБИНА

Отаџбина моја Сунцем прошарана,
плаве су јој зоре проткане тишином;
ораница сања семе житног класа,
здравицу јутарњу натопљену вином.

Занесено гледам Шумадију своју,
поносног сељака у великом труду;
што капима зноја натапа сва поља
и рукама снажним грли родну груду.

Даљином се шире високи борови,
непрегледне воде у сјајноме низу;
жуборе ми песму далеких предака,
где душама својим сад су тако близу.

Пастирицу младу слутим у даљини
у хладу је храста распустила косе;
загледана сетно у цветове нежне,
што у зори младој дрхте испод росе.

Драгана Миленковић

НОЋ МЛАДОГ МЕСЕЦА

НОЋ МЛАДОГ МЕСЕЦА

Ноћас бих да лутам трагом месечине,
покупим све мрве оних прошлих дана;
кад у јутро рано ново Сунце  сине,
залечим сва места незараслих рана.

Опет бих да палим погашенe свеће,
са свицима ока обиђем сва поља;
песма као ласта на руке да слеће,
к’о молитва душе, искрена и гола.

Волела бих сада као некад давно,
док веровах лудо у љубав и снове;
да ми срце ово пространо и равно,
на друмове личи и плаветне зоре.

За скуте да вежем сјајну месечину,
као морнар храбри затегнем сва једра;
да ветрови песму пучином расплину
и жеље што крију моја бела недра.

Срп месеца младог да отпочне жетву,
на небеској њиви дозрелога класја;
да сачува речи за још једну сетву,
у светој тишини песничког безгласја.

Драгана Миленковић

Градимир Карајовић – ОМАЖ

Градимир Карајовић, Крушевац (1953. – 2023.)

Биографија.  Градимир Карајовић рођен је 1953. године у Крушевцу. Преминуо је 3. 8.2023. године, а сахрана ће се обавити 4. 8. 2023. године на Новом гробљу у Крушевцу у 14:00 сати.

У родном граду завршио је основну школу ,,Вук Караџић”. Исказујући смисао и таленат за писање, при школи постаје члан новинарске секције, коју је формирала професор српског језика Љиљана Томић, са циљем да ученици секције искажу своје креативне способности у писању репортажа из ђачког живота школе, као и поезије која је тада била објављивана у листу ,,ВУКОВАЦ”, који је тада штампан једном месечно.

Техничку школу завршава у Крушевцу и дипломира на одсеку погонског електротехничара. Запошљава се у струци ,,ИМК 14. Октобар”. Своје умеће у писању стручно усавршава у фабричкој секцији радника новинара – писца, коју је водио Ђура Петковић, дипломирани новинар и директор редакције листа 14. Октобар. Своје радове објављивао је у ,,ПОЛИТИЦИ” и локалним новинама ,,ПОБЕДА” и листу ,,ГРАД”.

Добитник је Видовданске похвале града Крушевца, Песничке повеље Душан Матић Ћуприја, четири специјалне награде на песничком маратону града Крушевца, Повеље за издавачку делатност године града Крушевца, четири похвале Удружења песника Србије ПоезијаСРБ поводом традиционалног конкурса поезије ,,Љубав и вино вечита инспирација”. Добитник је награде “Топуз Војводе Пријезде” на манифестацији “ДУША ТРОМОРАВЉА” у Град Сталаћу. Био је члан Управног одбора Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.

Градимир Карајовић је био вишеструко надарен. Писао је прозу и поезију. Био је члан Мушког камерног хора Стеван Бинички из Крушевца. Певао је у Градском тамбурашком оркестру. Свирао је усну хармонику…

СВАКИМ ДАНОМ ВОЛИМ ТЕ СВЕ ВИШЕ

Већ дуго нисам рекао волим те
те две речи тако су чаробне
дуго нисам ти рекао љубави
волим те душо молим те опрости ми
Сваким даном волим те све више
нико нас никад раставити неће
кунем се драга пред тобом

Настави са читањем “Градимир Карајовић – ОМАЖ”

ЛЕПОТА-Здравка Пап

Медоносним соком
Ти заслади душу и пробуди
Све страсти у теби и мени
И растерај тугу у очима

Завеслај са душом
И пусти је да лети и сија
И мирише на цвеће што
По пољу сеје срећу

Са лепотом твојом
Све радости пробуди
Нек се пева песма и
Цвркућу птице на грани

КАД СЕ ЖЕНИ ЗЛО – Слободан Ценц


КАД СЕ ЖЕНИ ЗЛО

Простога духа велик је жар,
за добит, корист, једини дар.
Похлепи таквој кратак је век,
сујети, комлексу да нађе лек.
Уста лажљива срца су хир
под ноктом канџе заклан је мир.
На позив чека баш такав сват
Пред господарем да савије врат.

А онда чека да ожеже ватра,
да роди се из сумпора, пакла,
да рог призове чопоре свиња,
у свате да долете гаврани, сове,
што бахати младожења сватом их зове.
Да онда у поход свадбени креће и редом бије
и оног што хоће и што с њим неће.

Сложно тад певају грбави вратови,
брат брату постаје тат,
младожења радостан
што лелек му сватови
а невеста мрак.

Главиња поворка кроз пепела прах
на земљи дрхти престрављени мрак.
У задњем невиделу познат му пут
жени се зло још један пут Настави са читањем “КАД СЕ ЖЕНИ ЗЛО – Слободан Ценц”

У ИСТИНИ- Здравка Пап

У истини
крије се лепота
што га нема
да јој дође.

Он се крије
и не жели
да се хвали
Бог га узе
да се преда
молитви и правди.

Не одлажи
ако можеш
зови мене
срешћемо се
на божијим
лествицама
раја…!

Сачекај ме
ја ћу доћи
да ти причам
како љубав
не зна
да воли..!?

GOSPODAR TUGE – Ivo Torbica

GOSPODAR TUGE

U praskozorje, kada zauvek nestaneš,
Zaplakaće plavo nebo i vesele ptice.
Fijuk vetra i žubor hladne zelene reke,
S nemirnim srcem, glasnije će se čuti!

Kada budu postali nečujni koraci tvoji,
U meni će slike neke tad nedostajati,
Sivi oblaci će mi praznu dušu nadviti.
Postaću gospodar tuge, leda i mraza!

Oko mene je zavladao večni mrak i dim.
Pomisao na nekadašnje, već me grebe.
Obična sam, bleda senka staroga sebe.
Odavno nisam bio među oblicima živim.

Kao da sam otrov popio. Gubim dah!
Al` i dalje tvoj lik svugde rado bih tražio,
Na mestima, gde se nit strasti nastavlja;
Tamo, gde dodiri i pogledi kasniti neće!