ТЕБИ – Даница Рајковић

ТЕБИ

Ову песму посвећујем теби,
а заслужио си много  више.
Учио си ме од првог дана,
како се поезија пише.

Научио си ме да будем човек,
да верујем у добре људе,
да пишем лепе речи
и изговарам реченице мудре.

Показао си ми прави пут
и куда путокази воде.
Ти си човек легенда,
а такви људи се вoлe.

Постао си мој светионик
да ми сваки дан сија.
Ти си моја настрешница,
твоја доброта прија свима.

Настави са читањем “ТЕБИ – Даница Рајковић”

СМУК – Андреја Ђ. Врањеш

СМУК

Испод лишћа, трулих грана,
неодкуд у слузи измигољи смук.
Ал, чим га дотакну Сунца зрак,
он шмугну дубље, у земљу,
у мокри, вечити мрак.
И што је Сунце пржило јаче,
дубље је тражио спас,
док птице неке весело поје,
друге никад не пусте ни глас.

Настави са читањем “СМУК – Андреја Ђ. Врањеш”

НЕ ВЕРУЈ – Даница Рајковић


НЕ ВЕРУЈ

Не веруј ако кажем
да сам те заборавила.
то су речи утехе,
у своме гнезду бих те свила

Када би моје срце
могло да проговори
рекло би ти истину
да те моја душа воли.

Тражим по дану и по мраку
и у сновима те тражим
записала сам те у срцу мом
пут до тебе покажи ми.

Не веруј ако кажем
да сам те заборавила
чежња и нада путују са мном
радо бих се са тобом видела.
Настави са читањем “НЕ ВЕРУЈ – Даница Рајковић”

СВЕТЛОСТ – Љубодраг Обрадовић

СВЕТЛОСТ

као да светли…
нада исконска
срце у дамарима
чежња у трептају
све што су рекли
у излозима

као да светли…
прошлост у играма
љубав у заносу
сећање у фрагментима

као да светли…
суштина на дохвату
идеал у провалији
излаз у безизлазу
стабилност у магновењу

Настави са читањем “СВЕТЛОСТ – Љубодраг Обрадовић”