Nije sve tako ko što se zbori,
samo smo siti ljudskih gadosti;
čovek se nekad na tren umori,
i ne može baš sve da oprosti.
I nije svaka pošast od Boga,
lažnu nam sliku očima nude;
zarad bogatstva i mira svoga,
bolest bacaju međ’ jadne ljude.
Nije ni svaka pesma za note,
zalud diplome, pesničko znanje;
ako se parče duše ne ote,
zalud aplauz, zalud priznanje.
Pitanja teška, nije da nije,
zašto se slabi za sve baš krive;
što se istina od ljudi krije,
zar samo oni treba da žive.
autor
Jovica N. Đorđević
(Прочитано: 78 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 806.592 пута)
Респект маестро лепог стиха!
Hvala uvaženi profesore. Svako dobro od srca.