РЕЧ СРПКИЊЕ
Кад дође часак да се мре
Нека вас сузе не пеку
Разочарења сам
Просула сва низ моју
Вољену реку!
Кад дођу последњи минути
И када храброст утихне
Ја бих поново да је скупим
За оне преживљене
Грехоте!
И молићу сам Бог зна
За све ораче мојих рана
Што се од ожиљака подљуте
Затворе па отворе
Од давних дана!
Гледала сам где отимате
Све од реда пред собом
Од својих без срама
Дрско присвајате
О како браћо
Зар и пред Богом?
И тако прођоше године
Куле и градове сазидасте
У злату окупани ликујете
док Сиромаха се стидите
О како браћо
Зар не видите?
Проћи ће једном
Голгота што боли
Доћи ће неки нови људи
Смех ће се орити
Само се питам
Дал ће се Српски
Гором зборити?!
© Сандра Сања Мајра Миладиновић
(Прочитано: 41 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 804.861 пута)