Откључај ми врата
Откључај ми врата и поведи ме
на пут прави звездо моја северњачо
на право место ме остави.
Својим погледом си ме усмеравала
и сведочила моме путу
откључај ми своја врата
Не гледај ме забринуту
као да сам у бунар пала
и немогу да изађем
Засијај звездо северњачо
у твоме сјају да се снађем
ти си мој животни дах
У коме сабирам мисли
руше се предходна сећања
испод настрешнице жута ружа виси
Живиш у мени
Живис у мени, дар си од бога
и божанствена светиња.
Огњена Марија у теби је,
све мирисно и шарено.
Нетакнута природа у теби сија.
Чуваш моје детињство
и камене стене посуте цвећем,
моју брзу и бистру реку
Узаном стазом ране сече
Чуваш ми непресушне изворе
и моје име исписано на дрвећу.
Око њих маховина зелена,
а на њој јастребови слећу
Небројано пута говорим о теби,
у сваком мом даху си ти.
Живим да те волим,
о теби пишем, о мојој Рлици.
© Даница Рајковић
