СМЕЈ СЕ
Смеј се,
док стојим
у тишини без дна,
а река односи
ваздух мисли у
космос?
Смеј се.
Желим твој смех,
ко земља сунце.
Смеј се.
Волим твој глас,
поругу из језика,
мача без сјаја.
Смеј се.
Убиј ме.
Хоћу ту смрт,
ко огањ суво дрво.
Смеј се.
Ко вода ватру,
угаси ми пепео снова
и иди на југ.
Празнина…
Куд ћу сад очајна ?
У срцу ми зима пара уздах врео,
копа раку бубањ у ноhи.
Севни муњо.
Одлепи мраку сузу из ока.
Не… Хоћу тишину.
Можда нисам друг.
Вулкану стишај се,
не троши узалуд лаву.
Смеј се…
Помози да победим
силу страсти,
кад име ти пали крв,
ствара сламу у мозгу.
Смрт – то је живот за тебе,
дај главу у старост.
То је казна ..
Казна ..
Нема је за тебе.
Смеј се.
Хоћу твој смех,
додир, миловање,
руке, лице, усне,
вечност за час,
само још једном
Вени…
Вени…
Бежите људи.
Оставите га да сам остари.
Кад нећеш мени,
седа косо,
да сузе бар квасе
постоље животном олтару.
Смеј се.
Што да се не смејеш?
Ја ћу да урлам.
Да смрт оде из мозга.
Из игре звезда
вук да роди нову зору.
Убираш што посејеш,
па смеј се.
Смеј се,
тело без меса,
костуру, смрти.
Угаси врелину суза,
отвори ми очи
и иди у пропаст.
Љубавнице и пена,
ломљење без пупољака,
стаза песка
у пустињи без циља,
то је твој пут.
Иди.
Не знаш куд?
Човек си.
Да их ломиш,
док зубе не поломиш!
Да сејеш!
Ништа неће нићи.
Не може!
Чиста је, без дима,
моја… моја…
Блиста без магле,
моја… моја…
Само моја љубав!
Па смеј се
и убиј ме!!!
Смеј се…
© Љубодраг Обрадовић
Варијанта у казивању
лепшег пола
Сјајно.
Честитке за даму која је маестрално донела ову песму, али и аутору који је овако јаку написа.
Hvala Branko, Lidija je nenadmašna u govorenju stihova! Hvala i njoj!
Pozdrav Ljuba
Divna pesma i veliko bravo!