Месец: јун 2022.

Saša Milivojev – PORUKA POSLE SMRTI

Saša Milivojev
Saša Milivojev, Dubai, United Arab Emirates

Saša Milivojev

PORUKA POSLE SMRTI

.
I ja sam umro,
davno,
a niko me nije žalio.
Neko je slavio,
dok sam mlad u krvi do kolena,
na krstu u mukama, krvario.
.
Niko za mnom nije zaplakao,
kad su mi ekserima
kosti o tisu zakivali,
dželati su pevali,
a ja se slatko smešio.
.
U tom kratkom životu,
u tom paklenom kotlu,
u zarđalim raljama
prosio sam ljubav pesmama,
uzaludno.
.
I svima sam oprostio
kada sam nestao,
na Treće nebo odleteo.
.
Između planina od crvenog žada,
sa anđelima šetam bosonog
po trgovima zlatnog grada,
kiša meda i mleka sada pada
kao nekada.
.
Ovde nema patnje i jada,
bede i jeda, straha i greha,
slatko voće cveta pored divnih reka,
ovde te ljubav uvek čeka
kad dođeš izdaleka.
.
.
© Saša Milivojev, 2022. Strogo zabranjeno kopiranje prema Zakonu o autorskim pravima.

Пред спомеником погинулим саборцима 1999. – Градимир Карајовић

Пред спомеником погинулим саборцима 1999.

Пролеће је месец Мај, 

руже процветале,
трава озеленела
као непрегледни тепих.

Стојим испред споменика
погинулим саборцима,
који су за слободу пали
на истом мегдану.

Настави са читањем “Пред спомеником погинулим саборцима 1999. – Градимир Карајовић”

КНЕЗУ ЛАЗАРУ – Слађана Бундало

КНЕЗУ ЛАЗАРУ

Међу нама нека вечита стрепња
неспокој и јад
После тебе све је постало претња
све се претворило у несносан пад

Чувамо од заборава твоје златне речи
уклесане ко икону на зиду
и док лаж непрестано пред нама јечи
твоје име попут истине заблиста на Светом Виду

Много је тешких година за нама
силна одрицања и страх
Постали смо неизбежна мета
безброј сретних птица претворило се у прах

Трагамо за изгубљеном срећом
а срце нам се непрестано кида
Окупљени пред упаљеном свећом
молитвом тражимо спас од Светог Вида

Године пролазе остављајући за собом
беспуће и крвав траг
Недостаје нам твоја чврста рука
твоја сигурност и топао кућни праг

Сећања се непрестано буде
у ове вреле јунске дане
За тобом кнеже још јасике плачу
Сунце никако да нам гране
Настави са читањем “КНЕЗУ ЛАЗАРУ – Слађана Бундало”

SVE TI SE VRATI – Borna Kekić


SVE TI SE VRATI

Odjednom draga, ja sam tvoj
moj svijet se naglo mijenja
to čudo, kako zvati to
što još reći, ja nisam svoj

Ljubavi mala, jedina
duga je prošla godina
kako nismo zajedno ti i ja
i nema sna, i nema sna

Vrati mi srce, nisam kriv
bez tebe svaki dan je siv
mom si životu dala žar
ja više nemam lijepi san

Ljubi me, ljubi
jer dolazi jesen i padat će kiše
padat će mrak i biti će hladno
prehladno za nas …

Настави са читањем “SVE TI SE VRATI – Borna Kekić”

СУЖАЊ – Душан Комазец

Сањар у мени додирну душу звери
противљен дану у коме неста снова.
У безнадежју маших се туђих двери.
Камење поста срцу постеља нова!

Крикнем лепоту тек заруђених рана,
ал’ вапај неће тишине трен да буди.
И тад безнађе гаврану црних врана
подари разлог да самом себи суди!

Спутаног стидом мене је грубо такла
срдита рука бола с којим се део
бисера ока, сјајног, као од стакла
расуо стазом којом уминух цео.

Кажњавам злочин пределом тужног срца,
ја, неми сужањ који понекад крикне
гласом самоће ледне, јер нема сунца.
И како после свега бољи да никнем?

Презентација књиге „Живот у вери“ – Миљка Шљивића

ДРУГИ ПИШУ: Победа Раде Станковић
Презентација књиге „Живот у вери“!

Дана 3. јуна 2022. године у 19 часова испред цркве СВ.Петка у Мачковцу за парохију Мачковачку где припада и Глободер, у коме ја живим, одржана је презентација моје књиге „Живот у вери“. О књизи су говорили рецезенти: Отац Радиша Јовановић, свештеник парохије мачковачке, Анхимадрит Сергије Радивојевић и мати Теодора Спасојевић, игуманија манастира Велуће. Стихове смо читали и говорили: ја као аутор, моја унука Лена и мој унук Богдан. Посебан допринос су дали чланови хора „Ваведење“ из манастира Велуће.

Аутор Миљко Шљивић

VERNA SAPUTNICA – JASMINA DIMITRIJEVIĆ

VERNA SAPUTNICA

K`o pas verni gazdu, mene tuga prati,
nerazdvojna senka postala je moja;
u odaje duše često ona svrati
zakrili nadamnom sva moja obzorja.

Noge me ne nose, a htedoh pobeći
kad god se okrenem ona zamnom diše;
na trenutak samo priblizim se sreći
al` tragove njene moja suza briše.

Sedi drugo moja da te bolom častim
nerazdvojna ti si moja saputnica;
sa tobom ću večno ja da hodočastim,

pratiće nas gavran, ptica zloslutnica.
Moj je pehar žuči, Sunce sreće svima,
meni neće sjati,sijaće drugima.
Настави са читањем “VERNA SAPUTNICA – JASMINA DIMITRIJEVIĆ”

Mom Sramežljivku (Znam da me čuješ druže) – Ana Milivojević

Mom Sramežljivku (Znam da me čuješ druže)

Fališ mi da me kao nekad u dvorištu čekaš,
Fališ mi da te zagrlim i da ti ispričam šta me muči,
Uvek si bio sa mnom,
Kad se smejem, kad plačem,
Kad učim…
Tako mi fališ da jedemo smoki zajedno
Lepi moj brko.
I još me boliš.
Znam da si na boljem mestu
I da i ti mene voliš.
Ali niko nije ti,
Niko nije moj burazer za grljenje,
Niko me kao ti ne gleda.
I sve bih dala da se pojaviš…
Onako sav čupav sa čičkom u kosi,
Niko nije moj lepi brka,
Što sreću nosi.
Настави са читањем “Mom Sramežljivku (Znam da me čuješ druže) – Ana Milivojević”

НАЈВИША КУЛА – Андреја Ђ. Врањеш

НАЈВИША КУЛА

Књижевници, Љубици Стевановић.

Шта си песма, или прича,
кишу кад слушаш, са њом дишеш,
некад си ватра, некад вода,
ил облак бео, коме пишеш.

Понекад станујеш у цвету плавом,
с Моравом заједно лета квасиш,
сећање умијеш јутарњом росом,
онда у врели дан се свратиш.

Два корака до оца, Србију памтиш,
дудово буре, ко највишу кулу,
Ајдановачка чесма, твоја је песма,
детињство грли расушену фрулу.
Настави са читањем “НАЈВИША КУЛА – Андреја Ђ. Врањеш”