Категорија: Ana Milivojević

Остала сам те жељна

Остала сам те жељна
Тебе и твојих усана
Тебе и априлских ноћи,
Тебе и доласка недељом.
А рекли су да све ће проћи.
А ја бих да ко некад седнем у аутобус,
И нервирам се што се вуче као пуж,
А моје срце немирно,
И једва чека да те види.
Ко смо ми сада,
Реци ми срце моје немирно,
Чему, чему душа да се нада?!
Правим разлику између срца и душе
Јер ја знам да и када ми срце буде стало,
Остаће душа да крај тебе спава,
Нек цео свет ни не слути,
Твоја мала.

Настави са читањем “Остала сам те жељна – Ана Миливојевић  “

Mom Sramežljivku (Znam da me čuješ druže)

Fališ mi da me kao nekad u dvorištu čekaš,
Fališ mi da te zagrlim i da ti ispričam šta me muči,
Uvek si bio sa mnom,
Kad se smejem, kad plačem,
Kad učim…
Tako mi fališ da jedemo smoki zajedno
Lepi moj brko.
I još me boliš.
Znam da si na boljem mestu
I da i ti mene voliš.
Ali niko nije ti,
Niko nije moj burazer za grljenje,
Niko me kao ti ne gleda.
I sve bih dala da se pojaviš…
Onako sav čupav sa čičkom u kosi,
Niko nije moj lepi brka,
Što sreću nosi.
Настави са читањем “Mom Sramežljivku (Znam da me čuješ druže) – Ana Milivojević”

Не престај

Не престај да машташ
Да волиш и прашташ,
Милуј се с’ветром
Ко некад како си знала!
Увек ћеш бити моја слатка мала!
Са речима нисам био одувек добар,
Али ти си увек знала,
Да бих због тебе и у ватри горео мала!
Не престај да машташ,
Да волиш и прашташ,
Милуј се с ’ветром ко некад како си знала!
О априлу пиши дневнику тајном,
Јер једино те он разуме.
Знам да са мном није увек бајно
Али другачије не умем!

Настави са читањем “НЕ ПРЕСТАЈ – Аna Миливојевић”

Помисао

Мрзим помисао да ти се поново враћам,
Али зато ти се бацам у загрљај који скупо плаћам.
Мрзим што сам слаба на тебе,
И што не умем да сакријем осећања,
И увек твоја иста обећања.
Да прича која се месецима врти да ћеш се променити,
Да ћу се променити.
Али на крају обоје подлежемо страстима,
И бар на ноћ све је другачије, лепше,
Каква грешка, током ноћи нема грешке.
Мрзим помисао да ти се поново враћам,
Изнова и изнова поред свих твојих мана,
Без и мало блама.
Крива сам сама,
Зато ми сада у души влада тама.
Настави са читањем “ПОМИСАО – Ана Миливојевић”