Uspravi glavu srpski knez Lazare; Јovana Živković

 

Uspravi glavu srpski knez Lazare

Glavu uspravi srpski knez Lazare
Glavu uspravi jer te još uvek pominju,
Glavu junačku s’ ramena strgnutu,
U čast naroda tvog što je dade.

Što je dade za slobodu našu,
Za slobodu tvoga slavnog Kruševca,
Tvoga grada, prestonice tvoga carstva,
Tvoje sile i našega bratstva.

Glavu uspravi i pogledaj u nas slobodne
što nas ostavi,a sad ranjene nadje,
Glavu uspravi i vidi te grehote nad srpskim narodom što se zapatile,
jer krenuo brat na brata,

Sve neprijatelj medj’ prijateljima,
Glavu uspravi i pogledaj,
Pojeli smo se k’o mravi,
Nama neprijatelj ne treba,
Jer neprijatelji sebi smo sami.

Srpski Knez Lazare
Pogledaj još jednom
na tvoje dvore,
Digni i sve glave naše što vuku se po još tvojoj,
A našoj zemlji,
Uspravi glavu srpski knez Lazare,
u slavu što položismo tvoju.

 

Jovana Živković

Harpije

Beži tugo nikad nemoj stati,

ne diraj mi najmilije moje,

ja još čekam ona da se vrati,

da u srcu svije gnezdo svoje.

 

Idi tugo meni nisi mila,

neću valjda s tobom da se družim,

uzalud bi sa mnom večno bila,

i tebe ću mukom da rastužim .

 

Crne ale viju gnezdo svoje,

oštri zubi komadaju tela,

od Kere se i Kerberi boje,

Zar bi kraj njih svoje mesto htela.

 

Harpije mi zarobiše dušu,

pa me tiho ka Hadu odvode,

vezuju me lancima za gušu,

ne daju mi ni malo slobode.

 

Pusti tugo nisam ja za tebe,

teška sudba mene jadnog prati,

čudna kletva meni dušu grebe,

samo čekam ona da se vrati.

 

Da odagnam utvare i vile,

da zavaram pute mrskom Hadu,

da poljubim njene oči mile,

da udahnem sebi novu nadu.

 

autor

Jovica N. Đorđević

 

ВИДОВДАНСКИ ЗАВЕТ – Драгојло Јовић

ВИДОВДАНСКИ ЗАВЕТ

Браћо моја Српски витезови
На Косову што сте живот дали
Божур цвеће по Косову равном
Крвљу вашом у црвено цвали.

Од Лазара до данашњег дана
Српска душа о Косову пева
Нисте залуд своје главе дали
Цело српство о Косову снева.

Метохијом здравица се пије
Манастирска звона Косовом се чују
Све док вода низ Ситницу лије
Српском земљом чуће се литије.

Српска деца још имају снаге
Да чувају што им Бог подари
Да Косовско Метохијску земљу
Обрађују и дечицу хране
Дедовину од свих зала бране.

Одавно се белосветске вране
Окомиле на земљу нам милу
А не знају да је Лазар Косово
Волео ко’ најдраже чедо му  на крилу.

Аманет је Лазар српству оставио
Из Крушевца кад Косову крену
Да потомци своју земљу пазе
Да Видовдан славе, празник не погазе.

Ако некад сила буде моћна
У страну се мало Србадијо моја
Ничија до зоре још горела није
Метохијско вино Србин ће да пије.

Само сложно браћо и чувајте веру
Сила се не мери по оружју јачем
Већ по оном шта се бранит мора
А снага је наша крвца витезова.

На Косовском бојишту најбољи су пали
Хришћанство и слободу крвљу заливали
Потомцима оставише аманет
Да Косово пазе ко’ Видовдански завет.

© Драгојло Јовић
09.06.2022.

 

ОД ВИДОВДАНА ДО ВИДОВДАНА – Боривоје Бора Видојковић


ОД ВИДОВДАНА ДО ВИДОВДАНА

На Видовдан затамни се небо
Равно поље натопи се крвљу
Крв потече Лабом и Ситницом
Па се разли васцелом Србијом.

Из те таме једна звезда сину
Са земаљског у небеско царство
Из крви се црвен божур вину
И Србији путоказ означи.

Да не гледа испред себе силу
Већ да брани иза себе њиву
Родну кућу и тарабу криву
Црвене божуре да чува и памти.

И Принцип се на Видовдан дрзну
Да поразе у победе слави
Зар несрећа нама доста није
Срце храбро у небеса оде.

И још један Видовдан освану
На олтару се опет један Србин нађе
Из уста се тежак прекор изви
Срби браћо, знате ли дан који је?

Настави са читањем “ОД ВИДОВДАНА ДО ВИДОВДАНА – Боривоје Бора Видојковић”