РАНА ПРОЛЕЋА – Душан Комазец

Ноћ! По тамном небу поницале звезде.
Зарудиле тихо бескрајне и нежне.
Траже згодно место, да се ту угнезде
као јато птица, ноћи ледне, снежне.

У небеском пламу месечине сјајне
заиграла срца игру која слама
безнадежни отпор једне мале тајне,
дах обзорја туге ког напушта тама.

Дах слутње најлепше умину,а потом
одјекнуше нежне анђеоске трубе.
Целивани грехом и лепшом лепотом
постадосмо, они који силно љубе.

Прохуја нам време! Мисли стално лете
пролећу скривеном велом заборава,
па постадох нејак, као мало дете
што немирним санком ноћцу обиграва.

Прве слутње своје преточих у снове,
стрепећи да немир у очима сненим
буде пој прошлости што те себи зове.
Сва надања моја чини бесмисленим.

Једне тихе ноћи одбљесци далеки
у очима твојим, фењерима туге,
засјаше, к’о сунце кад подари меким
облацима задње издисаје дуге.

Пропупало воће са најлепших грана!
К’о мирис бехара чежња твоја неста
и никада више за пролећа рана
у рањеном срцу неће бити места.

ДОЛАЗИШТЕ – Андреја Ђ. Врањеш

ДОЛАЗИШТЕ

Мили Убовићу

 

У  кафану ДОЛАЗИШТЕ свраћали су они животом несрећни, неорејнтисани, остали без видјела, код којих  је све  престало, без жеља што су трајали. Кафана
им је именом означавала судбину. Штрчећи трагедијама својим, били су мета оних са вишком времена и  мањком савјести. Божјим чудом памећу неначети, у животу са слутњама и опрезима, постојали. Склоњени негдје иза времена, а онда и иза свега важног, вукли су  се обољели и чулни. Опростили  путу и времену, поријеклом будни,  од њих је тражено сами себе да забране….

РЕСЕТ ДУШЕ

Човек који се радовао ветру,
излазио би вани када дува, говорио је неразумљиво.
После сам га виђао, искључиво кад киша пада.
Једном га упитах,
зашто не излази кад ветар дува?
Неће да ме однесе, рече,
а зашто  излазиш кад киша пада?
Спира муку моју.
Добро па колико је имаш ?

ВИШЕ НЕГО КИШЕ.

НОВИ  ПОЧЕТАК

Пријатељу, Бранку Мијатовићу

Пролеће је и ове 2022. године,
указало на места вечитих сусретања,
где љубав у радост упире срцем.
Неко ће овог зеленог тромесечја написати прве стихове,
доживети радост тренутка,
неко запловити у надањима.
Док по аулама дечачких одрастања, обесни воде ратове,
кројећи дешавања супротна разуму,
љубав корача усправна, на другом крају планете,
тамо где је свако бар помало део нечије среће.
Безумља ће увек славити понижења,
а пролећа радовати љубав ,
да би све наједном поново стало,
због непогрешиво новог почетка.
Настави са читањем “ДОЛАЗИШТЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

Промоција књиге ПЛОД – Нада Милосављевић Кети

У Белој сали КЦК, која је била испуњена до последњег места, 20. 6.2022. године 18:00 часова,  у организацији Културног центра Крушевац одржана је промоција књиге ПЛОД Наде Милосављевић. Испред издавача књиге Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, на промоцији је говорио Љубодраг Обрадовић, председник овог удружења. О књизи је говорио рецензент романа проф. др Миливоје Р. Јовановић, као и лекторкe књиге, професорка српског језика и књижевности Душанка Милосављевић и Биљана Солеша и наравно ауторка књиге Нада Милосављевић. Програм је осмислила и водила Јелена Ђорђевић – ПиАр КЦК, а за техничким столом је био Марко Вишњић, а фотографије су збележили Веркан Гвозденовић и Градимир Крајовић. Видео снимке урадили су Славиша Паунковић и Љубодраг Обрадовић. Обавезно погледајте видео снимке јер је промоција била одлична!


Настави са читањем “Промоција књиге ПЛОД – Нада Милосављевић Кети”