Месец: септембар 2021.

Смрт и Песник

О смрти нико не жели ни реч чути
када се спомене сви се „ с места помакну „
верујућ постаје и онај што не верује
и некрст почне да се крсти
молећи се Богу да спаси те пошасти.

А смрт, више се том страху и не смеје
хода светом и ћутећи свој „посао“ обави
и сама суморна од немиле дужности
носећи на леђима крст одговорности
за реке суза које су иза њених корака остале.

Кад је време да се оде, кад увек
рано бива кад закуца на врата дома
и колико је то века човеку доста
да прихвати истину о крају живота
без саблазни без страха од смрти доласка.

Настави са читањем “Смрт и Песник”

Ненајавена

Ќе ти дојдам ненајавена

како судбина

што неизбежно те чека.

 

Ќе ти се вратам

како стара навика

од која бегаш.

 

Со остар меч

ќе ги тргнам

резбите од мраз

сраснати со твојата душа.

 

Твојот син се раѓа

со виолетови мисли

и цената на среќниот ден

екстремно брзо расте.

 

Ќе се нарекувам

така како што сакам

тогаш кога љубов крадам

Ненајавена!

Завет од младоста

Те поттиснав на сите фронтови

за да ти докажам

дека оној што се откажал од добрината

никогаш не бил добар.

 

Те сакав многу

те преболував бавно

го корнев секој дел од мојата душа

што те бараше во мноштвото обични луѓе

а беше мој непребол

беше мој завет од младоста.

ПРЕМИЈЕРА “СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ 2021.” – Видео и резултати гласања жирија и посетилаца сајта

ПРЕМИЈЕРА је била 17.09.2021. у 20:00 сати. Гледајте кад пожелите!

Настави са читањем “ПРЕМИЈЕРА “СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ 2021.” – Видео и резултати гласања жирија и посетилаца сајта”

ЖЕНИ ИЗ РАЈСКИХ ПОЉА – Саша Милетић


ЖЕНИ ИЗ РАЈСКИХ ПОЉА

  

Крадем те од вилине ноћи

Кад се месец у теснацу копрца

А ти плодна к’о црница

Роди ми осмех и откуцај срца

 

У пољу се пробудисмо

Где шеву роса умива

И лептир се са лептиром игра

Ту, где се река у реку улива

 

Сладиш ме као твоје слатко име

К’о најслађе воће пуно нектара

Пустила си богомољке и скакавце

Да се опију мирисом твојих недара

 

А ти пламтиш као жеравица

Коју ветар носи и даде јој крила

Расула си косе, босонога ходаш

Не знам дал’ си жена или нека вила

 

И док ваздух сече к‘о оштрица ножа

Као црно вино што слатко опија
У бунилу остадох без даха

Једна ружа поред мене клија

 

И кад се дан од ноћи дели

И први се сумрак јави

Сањаћемо опет уснама сан

Заједно са свицима на мирисној трави

 

Шћућурени у пласту сена

Нашли смо плодно станиште

Не тражећи кошену траву

Рајско нам поље поста уточиште

 

Настави са читањем “ЖЕНИ ИЗ РАЈСКИХ ПОЉА – Саша Милетић”

ДАЛЕКО ОД СВИХ – Марко Пузовић


ДАЛЕКО ОД СВИХ

Тај поглед беше мој слатки крах,
чудних околности несрећан сплет.
Ја за човека, изговор постах,
јер нестварних снова наста терет.

Да је срећан у небо се клео,
али од туге створи најближи род,
звезданих ноћни тамни вео,
што потопи пијаног ума брод.

Колика је твојих осмеха цена?
Колико је места у срцу твом?
Да ли је љубав среће сена
или само тужан, памети слом?

Далеко од свих, у дубоком сну,
самом сам себи постао траг,
изгледа нашу је виолину,
чудно наштимовао враг.

Настави са читањем “ДАЛЕКО ОД СВИХ – Марко Пузовић”

ТЕОДОРА – Љубодраг Обрадовић


ТЕОДОРА

Шта су ланци и окови,
шта је живот сужња?
Кад су ту песме, снови,
кад је ту света љубав!

Паде снег усред лета
да светлост таму разбије,
да из тамнице, ко из цвета,
сјај љубави безизлаз прелије!

Уз Јована Теодора мир свој нађе,
благост и правду да народу зрачи!
А онда јој сунце на крсту зађе
и прст судбине свест помрачи!

Уз Јована спознала је срећу!
Сад зна, Румијом док корача,
није могла да спречи грешку
која се животом плаћа!

Одувек је вера срце пунила,
али неверници се одроде.
Тек сад је себи опростила,
што Јована јој зло избоде!

Јер шта су ланци и окови,
шта је живот један кратки?
Сад су ту песме, снови
и вечни спокој слатки!

Настави са читањем “ТЕОДОРА – Љубодраг Обрадовић”

МАЛИ И ВЕЛИКИ ПРИНЦ – Елеонора Лутхандер


МАЛИ И ВЕЛИКИ ПРИНЦ

Немој да ти
ја дођем
да те оживим!

Као фараон си се
балсамовао
својим лепљивим
песмама
послао си сам себе
за амбасадора
српске поезије
у небеском царству

Немој да ти ја тамо
дођем
да те оживим
ти се само правиш мртав
у инат мени
и Његош се одселио…
Настави са читањем “МАЛИ И ВЕЛИКИ ПРИНЦ – Елеонора Лутхандер”

ЧЕРГА – Мирослав Мића Живановић

ЧЕРГА

Кренула је черга са наше пољане,
окићена кола, циганчићи боси,
ко зна где ће стићи док зора не сване,
ко зна где их ноћас јужни ветар носи.

И месец ко фењер кренуо за њима,
полако се шуња као кад уходе,
поклонише песму уснулим пољима
засташе у зору поред неке воде.

Оставише кола испод старог моста,
подаље од коња привезаше мечке,
засвираше као да имају госта,
а обала поста ко дворане Бечке.

Од пламена ватре крошње у врбаку
изгледаше ко раскошни балкони,
месец ко палилеј сијаше у мраку и
звезде око њега као лампиони.

И река је текла као да не хаје
за комшије нове и ноћну игранку
а ноћ ко збуњена застала крај реке
па полако тече ка своме уранку.

Почиње да свиће и месец полако
кренуо низ реку да буди врбаке
дечица већ будна ножицама босим
пошла за месецом да јуре брзаке.

Дошли смо до краја ил тек на почетак
све је тихо, мирно, ко пред неку мису
ко зна ког ће трена скупити иметак
и кренути тамо где још били нису.

Настави са читањем “ЧЕРГА – Мирослав Мића Живановић”