ТЕОДОРА
Шта су ланци и окови,
шта је живот сужња?
Кад су ту песме, снови,
кад је ту света љубав!
Паде снег усред лета
да светлост таму разбије,
да из тамнице, ко из цвета,
сјај љубави безизлаз прелије!
Уз Јована Теодора мир свој нађе,
благост и правду да народу зрачи!
А онда јој сунце на крсту зађе
и прст судбине свест помрачи!
Уз Јована спознала је срећу!
Сад зна, Румијом док корача,
није могла да спречи грешку
која се животом плаћа!
Одувек је вера срце пунила,
али неверници се одроде.
Тек сад је себи опростила,
што Јована јој зло избоде!
Јер шта су ланци и окови,
шта је живот један кратки?
Сад су ту песме, снови
и вечни спокој слатки!
© Љубодраг Обрадовић
(Прочитано: 52 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.089.572 пута)
