ЖЕНИ ИЗ РАЈСКИХ ПОЉА
Крадем те од вилине ноћи
Кад се месец у теснацу копрца
А ти плодна к’о црница
Роди ми осмех и откуцај срца
У пољу се пробудисмо
Где шеву роса умива
И лептир се са лептиром игра
Ту, где се река у реку улива
Сладиш ме као твоје слатко име
К’о најслађе воће пуно нектара
Пустила си богомољке и скакавце
Да се опију мирисом твојих недара
А ти пламтиш као жеравица
Коју ветар носи и даде јој крила
Расула си косе, босонога ходаш
Не знам дал’ си жена или нека вила
И док ваздух сече к‘о оштрица ножа
Као црно вино што слатко опија
У бунилу остадох без даха
Једна ружа поред мене клија
И кад се дан од ноћи дели
И први се сумрак јави
Сањаћемо опет уснама сан
Заједно са свицима на мирисној трави
Шћућурени у пласту сена
Нашли смо плодно станиште
Не тражећи кошену траву
Рајско нам поље поста уточиште
© Саша Милетић
