ИВАНОВА ЗАКЛЕТВА

Пише Иван причицу
о својој драгој мами,
мало пише па избрише
као да се срами.

Тема: Шта је мени мама
и сваком детету,
требало би да је биће
најдраже на свету.

Шта је мени, моја мама
него верна другарица,
сигурно да није само
добра, куварица.

Неки кажу, права дама,
а ја кажем: смешно је,
и да је назовем, сунцем –
за сву пажњу, мало је!

Ако будем мрзовољан
мами кажем извини,
ако двојчица ми падне
мама мени: не брини!

Зато бубам као лудак
и од себе дајем све,
не дам бригу мами на врат
у свој живот, кунем се!

Анђелија Н. Петровић

ПЕГАВИ И ПРГАВА

Сви ме зову пегави
а зашто и ти,
докле више надимака
Јуцо, престани!

Одговара ко из топа
мала пргава,
па и мене су крстили
ал` не марим ја.

Ти си мушко нисам ја
смешни шиш мишу,
што се ниси испрсио
кад` те тероришу!

Јуче ме је хтео један
мамлаз да измлати,
ти уместо одбране
кренуо плакати.

Претерујеш драга Јуцо
тај је као џин,
као да не знаш да је он
нашег дише син.

Кад ти кажу да си као
чапља из баре,
ја те браним а ти мени:
ћути магаре!

Докле више надимака
Јуцо пргава,
и пегави и магаре
шта још нисам ја!

Анђелија Н. Петровић

НЕША РУГАЛИЦА

Купила ми данас мама
црвен кишобран,
сунце греје он се смеје
каже: падобран!

Кишобран је мало већи
а он ми се руга,
а кад киша јако пада:
прими, свога друга…!

Па га хвали, па га пипка
па се извињава:
кишобране, опрости ми –
ти си, боли глава!

Шта све Неши ругалици
неће да засмета,
тек обукла нову јакну –
већ сам као тета!

Јакна ми је старомодна
торба до колена,
коса ми је ко у старе
баке исплетена!

Шта би друго ругалица
свима нама драг,
него да ме засмејава –
тај чудесни маг.

Јер он није свађалица
да те изнервира,
он је једноставно сладак –
и када те дира!

Анђелија Н. Петровић

ЛАНА

Пратила је, Лана верно

звезде на малом екрану,

јело напола смањила

свему нашла ману.

Школски прибор одбацила

небитна јој школа,

усне добро напућила

лепота до бола.

Шминку мамину сакрила

у теглу од меда,

нека јој се нађе када

сврати драги деда.

Само штиклице да купи

све је друго шала,

своме деки испуниће

шта је обећала.

Дека ништа не замера

Лана му је лек за снове,

и када је непослушна

јагњетом је зове.

Линију је дотерала

мада као прутић танка,

микрофон јој купио деда

пева, без престанка!

Анђелија Н. Петровић