ЖИВЕТИ СЛОБОДНО – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића

ЖИВЕТИ СЛОБОДНО

Убери сваки цвет,
сваку травку згази.
Да крочиш у слободан свет,
све око себе унакази.

Не бери бригу за друге,
ти си епицентар света.
Да се твој сан оствари,
продај одмах све,
продај и спокој детета.

За трен лажног весеља,
смело поклони туђе идеале.
Да се испуни твоја жеља,
режирај бројне скандале.

Титраји стихова што блуде,
учмалост и таму разбијају.
Све слободе света сад се нуде,
очима у мраку што сијају.

Очима за слободом што светле,
певају се омамљиве баладе…
У име сутрашњице светле,
ноћас их лежерно раде.

Гласник који доноси мрак,
сад о срећној будућности труби.
Чим изгубимо властити знак,
чим се разум изгуби.

Живети слободно, у ред стати:
светски поредак је нов!
Ако хоћеш да те срећа прати,
у својој башти истреби коров.

Искрчи шуме, преори ливаде…
Оне који о слободи сањају,
построј у радне бригаде,
да за моћне рај стварају.

Живети слободно,
душу са ђаволом стопити…
А оне што ходају узводно,
у вртлозима потопити.

© Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “ЖИВЕТИ СЛОБОДНО – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића”

Посетилаца: 1166
Данас: 2
Укупно посета сајту: 1989937

Једна слика, две песме и неколико фотографија…

Како се уметности преплићу? На једној приредби прошле 2020. године у Дому културе у Треботину ја сам изговорио песму БАЛЕРИНА која је настала по слици Мирославе Петронијевић, јер је био обичај да се на СУПЕСУ на основу слика насталих на ликовној колонији ФЕДРАРО 2014. напише писма. Мирослава је тада изговорила песму Ненада Ђекића НА МОРАВИ, а Ненад Ђекић је дугогодишњи сарадник на сајту www.poezija.rs. Уживајте у аудио снимку, поезији, сликарству и фотографијама. /Љубодраг Обрадовић/
БАЛЕРИНА

Експлозија си бола и боја
На платну одсјај среће
Никад нећеш бити моја
а живот ми покрећеш

Позорница твој је свемир
Блаженства маштом језде
Док у снове уносиш немир
И у срцу палиш све звезде

Лете идеје сликама у низу
Свест обманама палаца
Тако си далеко а тако близу
Само сан те у јаву не добаца

Многе очи тајно прате
Игру којом смисао сејеш
И срећан је свако ко зна те
Спокојну док се смејеш

Ти осмех и снове крадеш
Док летиш ивицом дуге
Покрет ти је за насладе
За сањаре и бреме туге

Кад сликар дилеме има
Слику преслика новом
Песник ни канонадом рима
Немир не замени спокојом

А ти немој снове да кријеш
Играј своју игру до краја
На груди кога привијеш
Ето и њему експлозије сјаја


© Љубодраг Обрадовић

НА МОРАВИ

Гледај Мораву како мирно тече,
како сунце зраком по њој слику шара,
како вода долапе окреће,
жито меље воденица стара.

Слушај славуја како песму пева
и с’ врбе на врбу раздрагано слеће,
слушај воду како силно хучи,
хуком пара поморавско вече.

Гледај оне, девојке у колу,
играју се покрај мирне воде,
а види тамо, момак убра цвеће
па ка њима срамежљиво оде.

Неки кажу, тога више нема,
наше село у заборав пада,
дошло нам је неко ново време,
ко још чува традицију сада.

Али село још у нама живи
и још фрула плете ноте танке
и живеће све док има људи
који носе јелек и опанке…


© Ненад Ђекић

Песник Љубодраг Обрадовић и сликарка Мирослава Петронијевић


БАЛЕРИНА – Слика Мирославе Петронијевић

Настави са читањем “Једна слика, две песме и неколико фотографија…”

Посетилаца: 5389
Данас: 4
Укупно посета сајту: 1989937

ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО – Љубодраг Обрадовић


На сајту https://brankomiljkovic.com ове 2021. године објављен је интеренсантан поетски конкурс. Ја сам послао моју песму ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО. Погледајте како је изгледала на сајту принца поезије и чујте аудио верзију!

Настави са читањем “ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО – Љубодраг Обрадовић”

Посетилаца: 1189
Данас: 0
Укупно посета сајту: 1989937

МУЗИКА – Бранислав Бранко Симић

Бранислав Бранко Симић је професионални музичар, запошљен у Културном центру Крушевац на месту шефа техничке службе. Као шеф технике озвучавао је многе програме у Културном центру, Граду Крушевцу, а изузетну сарадњу имао је и са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ јер је учествовао и као музичар и певач у бројним програмима овог удружења. Чак је и компоновао песму КОЛИКО за коју је текст написао Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Овде можете чути аудио записе дела песама које је Бранко отпевао на програмима у Културном центру Крушевац. Уживајте!
Настави са читањем “МУЗИКА – Бранислав Бранко Симић”
Посетилаца: 643
Данас: 2
Укупно посета сајту: 1989937

Ljubav Vrijeme Smrt

Ljubav, Vrijeme i Smrt,

trio, na prvi pogled u potpunom neskladu,

nespojiv orkestar za svaku numeru.

 

Istina, malo je ko imao sluha

da razumije kad melodiju slučajno čuje

u vrevi mnoštva i trci za svojim i tuđim ciljevima.

 

Ono što ponekad, najčešće noću,

i najgoreg sluhistu natjera da čuje njihovu ariju

su Sjenke Sjećanja koje zaplešu po mekom tepihu

potisnutih osjećanja, skrivenih snova, neisplakanih tuga.

 

Sjenke Sjećanja u tački sadašnjeg vremena,

zvižduk  Stranca koji izgleda poznato,

miris soli i pjeska, a more je daleko

pa se pita da li se to samo nešto umom poigrava.

 

Sjećanja su mjesto u kojim zajedno obitavaju

Ljubav, Vrijeme i Smrt, bezvremeni i beskonačni,

trio prošlog, sadašnjeg i budućeg trenutka

svira svoju melodiju, uvijek istu a opet drugačiju.

 

Trio koji ima različite instrumente,

ali isto ime, isti lik, iste oči i isti  odjek

odlazećih koraka koji se vraćaju različitim putevima

u različite sobe i različite pokrivače za budne snevače.

 

Ljubav, Vrijeme i Smrt,

splet operskih arija koje piše Uspomena

notama za ples Sjenki Sjećanja

na plesnom podijumu od mozaika Života.

 

Ljubav, Vrijeme i Smrt,

zamka za bol ili sloboda za Feniksov let

ne saznaš dok čitavu ariju ne odslušaš

i zadnji korak plesni ne otplešeš.

 

Orkestar svira kraj, tišina uzima riječ;

Svi, i ti i ti i Ti, i mi i vi, apsolutno svi

bili smo ili jesmo ili ćemo biti

trio Ljubavi, Vremena i Smrti.

 

Prepoznati melodiju, čuti korake,

osjetiti ruke oko struka, vidjeti sjaj suze,

razaznati smješak koji sam sebe guši,

biti sluhista bez sluha, biti duša u Duši.

 

Ljubav, Vrijeme i Smrt,

ako ih sretneš zajedno, zaplači, vrišti, smij se

i zastani jedan minut, minut za Život.

Посетилаца: 410
Данас: 0
Укупно посета сајту: 1989937

Balada o Neznanki

Nisam joj znao ime
niti ko je i odakle
ali joj lik nikad nisam zaboravio.

Imala je kosu što je
mirisala na proljeće
hod po kojem si mogao da je prepoznaš
između mnogih prolaznika.
imala je lice koje ste
morali gledati i ne htjeli.
Ne, ne, nije to bilo lice
bizarne, hladne ljepote
žene koja zna koliko je lijepa,
to lice je imalo toplinu
neusiljenu, prirodnu toplinu
koja će vas ugrijati,
otopiti led i u najtvrđim srcima,
ali ono najljepše, najčudesnije,
bjehu njene oči.
I najzagonetnije…Oči zbog kojih sam
je i nazvao Neznanka…

Neću vam reći koliko su bile
te oči sjajne i čudesno lijepe.
Reći ću vam nešto drugo.
ako uspijete da razumijete.

Настави са читањем “Balada o Neznanki”

Посетилаца: 1743
Данас: 1
Укупно посета сајту: 1989937

МУЗИКA!

Поезија не иде без музике и обратно, у многим музичким нумерама поезија је основ. Ово је музика крушевачких певача и инструменталиста који су често наступали на поетским вечерима Удужења песника Србије – ПоезијаСРБ. Уживајте!

Настави са читањем “МУЗИКA!”

Посетилаца: 2746
Данас: 3
Укупно посета сајту: 1989937

ЗВЕЗДАНА ПОЕЗИЈА НА ЂУКИНОМ КЛАДЕНЦУ

Дођи драги довече на прело – Александра Костић

На “Ћукином Кладенцу”, у прекрасном амбијенту Ћукиног етно дома, 24. августа 2012. године je одржно “Вече звездане поезије” у оквиру манифестације ЗВЕЗДАНО ЗДРАВИЊЕ 2012 у Здравињу, у организацији Културног центра Крушевац и песника са сајта www.poezijascg.com. Наступили су песници: Љубодраг Обрадовић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Светлана Ђурђевић, Тања Милојевић, Никола Стојановић, Саша Милетић, Александра Костић (отпевала је и неколико песама), афористичар Ивко Михајловић, а у улози водитеља заблистао је Вељко Стамболија. Наравно у казивању поезије огледао се и одлични домаћин манифестације Милосав Ђукић Ђука, а организатор и реализатор манифестације Драгиша Ђурђевић је уз поздрав и добродошлицу песницима дочарао и своје вокалне способности. Овогодишња, иначе традиционална манифестација ”Звездано Здравиње” обележава 23. годину успешног рада и постојања и 40 година постојања и рада једне од најстаријих ликовних колонија у Републици. Манифестација се одржава у периоду од 8 – 28. августа 2012. године у селу Здравиње. Организатори су КПЗ Крушевац, МЗ Здравиње и КУД ”Миодраг Вучковић” из Здравиња. Генерални покровитељ манифестације је град Крушевац.


Милосав Ђукић Ћука

НА КЛАДЕНЦУ

На воду си пошла
заносна и млада,
твоји ти рекоше
од туд да пожуриш.

Кад на извор дође
задихана и врелих образа,
поглед твој се срете
с његовим очима.

Момак леп и млад, узе ти тестије,
па стаде воду у њих да лије,
тихо и стидљиво онда теби рече
хоће да те проси већ идуће вече.

Уздрхта ти срце на те нежне речи,
шта ће отац рећи, може то да спречи.

Твоја жеља јака, ко сведок љубави
на кладенцу оста, тестије остави.
С поносом се сећам,
беба твоја мала
хвала ти за живот који си ми дала.

© Милосав Ђукић Ћука

Биографија: Милосав Ђукић Ђука је рођен је 1957. године у селу Здравињу код Крушевца. На раду у „Трајал Корпорацији“ провео је 33 године. Дипломирани економиста и сада ради у ЈКП „Градска топлана“ у Крушевцу. Уметност уопште је његова велика љубав: музика, сликарство, књижевност. Организавао је до сада 8 ликовних колонија у родном Здравињу, као и више песничких сусретања под називом „На Ђукином кладенцу“. Живи у Крушевцу, ожењен супругом Аницом, отац сина Ивана и ћерке Иване, деда три прелепе унуке Милице, Магдалене и Дуње. Нада се скором одласку у пензију.


Љубодраг Обрадовић је поклонио Милосаву Ћукићу Ћуки своју књигу…

БОГИЊА

Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!

Око тебе бљешти сјај,
милион срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај
заборавити никад нећу…

Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…

Слободно чизмом
згази цвет, који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај…
Нека на коленима чекају рај!

Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан…

Клизе сузе, мисли лете,
а опчињени никако да се сете,
због чега их чежња ломи,
због чега им срце зебе,
ни зашто се увек воли
она, која гази цвет
и све који зраче…

Око тебе врти се свет…
Срећа лебди на крилима…
Зашто свима заледиш срце,
а happy end ти зрачи у очима…

© Љубодраг Обрадовић


… а затим и изговорио поменуту песму.

БИОГРАФИЈА:

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. До сада је самостално објавио 7 књига и то 6 књига  поезије: ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ, ЖИВЕТИ СЛОБОДНО, МИРИС БОЖУРА, БОГИЊА, КРУГОВИ и ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО, а УКРОТИТИ ЕТАР је његова седма књига и садржи збирку записа, приказа књига, културних догађања и рецензије књига. Недавно је из штампе изашло и II. издање (измењено и допуњено) његове прве књиге ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ. Песме су му објављиване и у бројним заједничким књигама и часописима у Србији и ван земље. Покренуо је часопис за поезију ПоезијаСРБ и до сада уредио 15 бројева…

Александра Костић – Мој бехаре…

Настави са читањем “ЗВЕЗДАНА ПОЕЗИЈА НА ЂУКИНОМ КЛАДЕНЦУ”

Посетилаца: 2819
Данас: 3
Укупно посета сајту: 1989937

ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА – Љубодраг Обрадовић

ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА

Да избришемо бол,
желимо сад и ти и ја.
Нек живи љубав!
Љубав је поезија!

Наслони ми се на раме,
жељу да ти осетим у телу.
Волео сам те одувек,
и сад те желим врелу.

Ухвати ме за руку,
да полетимо и у летњој ноћи
пронађемо смирај, своју луку.
Да ли ће спокој после доћи?

Настави са читањем “ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА – Љубодраг Обрадовић”
Посетилаца: 2378
Данас: 1
Укупно посета сајту: 1989937

ЊЕНА ЈЕ КОСА БИЛА – Љубодраг Обрадовић

 


ЊЕНА ЈЕ КОСА БИЛА…

Њена је коса била…
А усне, а тело, а ход…

Она је била тако смирена
и равнодушна на изглед.

Она је била у тој тишини
мноштва које пролази,
тако спокојна, јасна,
а недокучива.

Њене су усне
брбљале нешто без везе,
о људима, о пролазности,
о деци, цвећу…
Њене су усне
брбљале неке глупе речи,
као да јој није стало до мене.
Настави са читањем “ЊЕНА ЈЕ КОСА БИЛА – Љубодраг Обрадовић”

Посетилаца: 1475
Данас: 0
Укупно посета сајту: 1989937