Kad mi klonu ruke umorne od sveta
zbog poganih ljudi rado smrti hrlim
kajaće se samo ova duša kleta
što ne mogu više tebe da zagrlim
Ne nađoh ni traga od ljudskoga soja
sve je never’ kleta zavila u tminu
zalud srce čuva zaveštanja svoja
kad poganluk kruni svaku nam istinu
Neću kleti sudbu, anđele ni Boga
nit’ zlu vilu što mi moju sreću uze
ne bole sve rane roda zemaljskoga
samo ću zbog tebe prolivati suze
Kad mi duša klone pod teretom jada
i kad srce stane od preteške boli
ne boli što telo pod zemljom propada
već onu što ljubljah zanavek me boli
autor
Jovica N. Ðorđeviċ
25.07.2026g.