Милан Ракић
Засадио сам божур и чекам.
Чезнем за Далидом.
Волови окрећу долап.
Драгим покојницима сам испевао
искрену песму,
док јасика трепери у бајци.
Испунићу ти једну жељу
као кад Јефимија изатка златовез.
Ето лепоте у љубавној песми,
у свитање једном песнику.
Очајна, опроштајна, обична песма,
а орхидеја развија свој цвет.
Напиши и једну поносну песму
и осветли сонетима овај свет.
А кад старост дође
и наступе суморни дани,
у освит зоре призови росу да падне.
У зимској ноћи пожели жељу
и напиши три писма у стиху
да буду лимунове боје.
Нека сва туга нестане.
Јасмина Николић