МОРАВСКА ТРОЈЕРУЧИЦА – Љубиша Бата Ђидић

МОРАВСКА ТРОЈЕРУЧИЦА

Само ти прерушена
у три моравске реке
 ходаш Србијом
Мајчице

Само ти
за великих поплава
а задесиле су нас и ове године
одвајаш наше чисте брзаке
из туђег муља
Бистра Разводнице

Настави са читањем “МОРАВСКА ТРОЈЕРУЧИЦА – Љубиша Бата Ђидић”

Visits: 82
Today: 1
Total: 361961

У ПОХОДЕ ГАМЗИГРАДУ – Љубиша Бата Ђидић

У ПОХОДЕ ГАМЗИГРАДУ


1.
Пре него што сам га посетио
саздао сам све његове куле
сместивши их пажљиво у моју висину

поставио прекрасне розете
сместивши их пажљиво
у моје очи

исклесао музе, нимфе и грифоне
сместивши их пажљиво
у моје у груди

и гробље
у своје
кости

и наравно
побио сам многе робове
и правио многе баханалије

као да ја не знам из овог времена
како се правила историја
из оног времена

И никако нисам хтео да одем
и слушам како ту исту причу
понавља онај брбљиви водич

Тог дана кад сам посетио Гамзиград
одустао сам
да одем у њега

2.
Да би знао да изађеш
мораш знати како си ушао
у ово место

Они те могу пустити
као Диониса с музама и грожђем
као легионара у војсци Галерија

ил као Сократовог ђака
ако си понео
чашу отрова

Ал нико ти у све то
неће овамо веровати
боље да се вратиш

у своју
камену опну
у камену постељицу

да танким пипцима каменог паука
предеш сву ову камену историју
у коју сви верују

Док ја не дођем да те пробудим
давно уловљен
у твоју мрежу

Настави са читањем “У ПОХОДЕ ГАМЗИГРАДУ – Љубиша Бата Ђидић”

Visits: 42
Today: 0
Total: 361961

ПОЕМА КАО (О)ПОРУКА ЉУБАВИ – Љубиша Бата Ђидић



ПОЕМА КАО (О)ПОРУКА ЉУБАВИ


У богатом опусу песника Ђорђа Врањеша (193О – 2ОО4) који је поред других књижевних разуђености објавио и десетак збирки песама, нашла се и поема из 1966. године Опорука за мог сина. Као гимназијски професор књижевности по разним местима родне Босне Ђорђе Врањеш је у својој лирици дуговао оној завичајној искри која је истовремено носила све од егзистенцијалних тема у најуниверзалнијим значењима. То ће се посебно видети у овој поеми која носи у својој унутрашњој лектири оне танане вибрације јесењиновско – лоркијевског тона. Обраћање сину, којег тражи у људским беспућима, у нежним сновима, у егзистенционалној стрепњи.

Чекао сам те
по парковима градова
кад падају жуте пахуљице
сваки опали листић
био је ријеч љубави
њежно упућене
теби у предходницу


Поема је заправо историјско обраћање оца према сину кроз унутрашњу катарзу у племену у којем живи, кроз унутрашњу љубав и спољашње страхоте, јер окружење уз сву занесеност љубављу носи тле туђинства:

између
двају збјегова

двију слобода
двају болова
двије љубави …


Тако ће субјект сина поистоветити са трагичном судбином свог национа и његовом историјом. Првотно радосно кликтање животу, оном који је на свет дошао као ембрион, у каснијој исповести, у свету којим ће бити окружен, добиће горак укус разливен у елегичним стиховима поеме.

Песниково завичајно биће додириваће и Kозару као судбоносни топоним и друге асоцијације које су одређивале у његовом песниковом бићу његово историјско биће, уз сву интиму свог унутрашњег универзума у којем је легла ова топла лирска исповест. Чак да није успела да одговори свим законитостима која би морала носити, она се искупила у законитостима срца.

Сежући у догађања која носе далековидост нових истина које ће се догађати у будућим временима, унутрашње песниково врело нас је само потврђивало у оном у чему ћемо бити наредни.

То чуло да се предвиди будућност макар и својом смрћу, побеђује животом као заоставштином за будућност.

Настави са читањем “ПОЕМА КАО (О)ПОРУКА ЉУБАВИ – Љубиша Бата Ђидић”

Visits: 248
Today: 0
Total: 361961