МИРИС БОЖУРА
Тамо где божур мирисни цвета,
одатле потиче све што је моје,
тамо је центар целог мог света
где гробља мојих предака стоје.
Сећања навру кад звуци звона
с’ црквеног торња одјекну често,
на житна поља Косовска она,
на сваку груду, на свако место.
С поносом свима причам о њему
на ком вековно знамење стоји,
о Лазару, Милошу и о свему
што бисер ђердана чини и броји.
Њима су знани сви били пути,
падоше славно за боље сутра,
никоше божури: црвени, жути,
што красе поља од раног јутра.
Своје порекло поносно носим,
пркосно, смело, њиме се дичим,
никад нећу да молим и просим,
никада нећу на вас да личим.
Наше је било и биће вазда,
никада нећете схватити ово
да само једна постоји бразда
која се зове: Србија – Косово.
© Јасмина Димитријевић, Србија – Крушевац
