Категорија: Nevena Terzić

АНА

Не зовеш ме, Ана.
И ово твоје свитање, тако је туђе.
Да ли си сама или страна,
Или нерешено питање?
А ретке речи све луђе.

у звонима катедрале
Чујем твој ход
Обула си сиве сандале
И тихо љубиш васкрсли под.

Јерусалимски зид био ти је на грудима
Осећао сам стид
Само сам тебе имао
Међ људима.

Невена Терзић из Руденице
(Александровац)
Студент у Крагујевцу

СМРТ САЗВЕЖЂА

Грозничаве зоре зуре у бескрај,
Бледи траг Бога, давно одбеглог,
У сазвежђу, исписан је крај,
Без потомка заспао је, добри Бог.

Кожу дерем,
Лају бесни пси,
Гладно звезде берем,
А мрачни бедни сни.

Окажи ми бледи лик,
Нека звезде зру,
Шапни ми бар још један стих,
Нека сазвежђа не зру.

Невена Терзић,
Село Руденице
(Студент у Крагујевцу)

ПУСТИ ПЕСМУ НЕК КРВАРИ

Упознала сам те
Када је живот пропиштао из мојих груди
Осећах твоју разливеност по устима
Док си пунила моје тело.

И на причешћу
Док примах Свету тајну
Кроз тебе – Исусову, ја је спознах.

Сретох те касније
Док пуштах прве крваве сузе младости
Осети како је бити жена
Говорила си.

И видех те како истичеш
Кроз уста оне старице.

И везујеш је са мајком Земљом
Као некада са животом.

Чујем твој зов
Носила сам твој живот
А сада ме пусти
У песму да истечем.

Видећеш је касније ил` пре
Да прихватиш – бићеш увек крт
А тешко је…
Боли та проклета смрт.

Суза је пала
Крхкија од стакла
И камен је размекшала
Само човека није такла.

Невена Терзић
Село Руденице
(Студент из Крагујевца)